Томе је, без сваке сумње, допринела промењена пракса у предузећима којима су грађани, али и предузећа, дуговали, јер су много ажурнији приликом наплате својих потраживања. Прво, наравно, дужнике опомињу, а ако опомена не уроди плодом, следи, тамо где је то могуће, и искључење, а на крају посао преузимају извршитељи. Који су, како се показало, и те како ажурни и брзи, али и скупи.
Због нередовног плаћања, наравно, трошкови значајно нарастају, без обзира на то да ли се гомилају камате, плаћа поновно укључење или трошкови извршитеља. То је сигурно и разлог што се сада рачуни редовније плаћају, а то показују и анализе па у „Електропривреди Србије”, ЈП „Србијагас”, топланама и комуналним предузећима кажу да је заустављена пракса гомилања дугова и вишегодишњег кашњења у плаћању рачуна.
Процењује се да свако пето домаћинство у Србији има неки неплаћени рачун, али се та слика сада мења, односно кашњења има, али не на дуги рок. Иако се, наравно, рачуни морају плаћати, много је оних чија су примања мала и једва састављају крај с крајем па не могу редовно да измирују поменуте обавезе, али добро воде рачуна о томе да се уклопе у рокове плаћања да би спречили да буду искључени с мреже или да се покрене поступак преко извршитеља.
У ЕПС-у истичу да чак 60 одсто домаћинстава оствари месечни попуст од пет одсто јер редовно плаћају струју, а да из месеца у месец бележе све бољу наплату. Укупна ненаплаћена потраживања од купаца на гарантованом снабдевању нешто су мања од 25 милијарди динара, од чега домаћинства дугују око 16 милијарди, а мали купци непуних девет. Из тог предузећа указују на то да се за наплату потраживања примењују законом расположиве мере – упозорења, обуставе испоруке електричне енергије, реализација средстава обезбеђења плаћања, покретање поступка принудног намирења потраживања подношењем предлога јавним извршитељима, а да је у претходних неколико година поднето укупно 315.389 предлога за извршење.
Да се струја све редовније плаћа, потврђује и податак да је проценат наплате у првих шест месеци ове године 101,22 одсто јер се, осим текућих потраживања, знатно више него раније наплаћују и ранија дуговања. Тако је проценат шестомесечне наплате у 2017. години премашио планове и у односу на лане, али и на раније године, и много је бољи. Од јула 2013. године до почетка августа ове проценат наплате код домаћинстава је готово 96 одсто, а на комерцијалном снабдевању премашује 92 процента.
Дуговања има и кад су даљински системи грејања – топлане у питању: домаћинстава дугују око 21 милијарду динара. Од тога је, кажу у Удружењу топлана, 17 милијарди динара старо дуговање, пошто текуће обавезе грађани углавном редовно плаћају. Како је недавно рекао директор Удружења топлана Србије Милован Лечић, то неће угрозити припрему за предстојећу грејну сезону, али је потребно да се степен наплате подигне на виши ниво.
Наплата расте у предузећима која наплаћују трошкове обједињене наплате и све је више редовних платиша, било да се плаћају текуће обавезе, било дугови који су репрограмирани. Слично је и при плаћању трошкова за природни гас – потрошачи имају дуговања, која су мања него раније, али углавном их измире до почетка грејне сезоне да не би дошли у ситуацију да буду искључени и остану без грејања.
Д. Млађеновић
Многима се исплатило
За разлику од оних који су раније заборављали да плате рачуне, они који су то редовно чинили, слободно се може рећи, лошије су прошли. Наиме, неплаћање рачуна многима се исплатило јер су или добили могућност да дуг плаћају у ратама, чак и вишегодишњим, опраштане су им и камате, а било је и застарелости. Тога сада више нема, а да би стимулисали оне који редовно плаћају своје обавезе, поједина предузећа обезбедила су одговарајуће олакшице.
