Истраживање је урађено у оквиру пројекта „Родна равноправност и култура грађанског статуса: историјска и теоријска утемељења у Србији“, а подржало га је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Удружење је, на основу резултата истраживања, послало предлог Министарству трговине, туризма и телекомуникација за четири жене из области уметничке игре у Србије, сматрајући да та грана уметности потпуно изостаје на маркама и Министарства је прихватило предлог.
Финале истраживања је, потом, обележено значајном вешћу – пошта Србије издала је недавно четири марке у едицији Уметничка игра у Србији са ликовима четири жене. На пригодним поштанским маркама су ликови особа које су допринеле развоју друштва у Србији, то су: Мага Магазиновић, Смиљана Мандукић, Јованка Бјегојевић и Душанка Сифниос.
Циљ овог рада, казују ауторке, јесте и да се испита степен демократских промена у мултинационалној, мултиконфесионалној и вишејезичној Србији у последњој деценији, а односи се на одсуство језичких кодова и коришћење поштанских марака за приказивање жена (2006-2018). Корпус се састоји од свих поштанских марака штампаних у том периоду, али су анализиране само оне које приказују жене.
У истраживању се наводи да постоји несразмера између објављене литературе о знаменитим женама у Србији данас и њихове (не)видљивости на поштанским маркама: У последњих 20 година објављене су преко 1700 биографија различитих жена у различитим публикацијама, више или мање знаменитих у својим областима деловања, а мали је број оних које су на поштанским маркама.
У Србији се марке издају од 1866. године. Тек 1973. године штампана је прва жена на поштанским маркама - сликарка Надежда Петровић (1873-1915) поводом 100. годишњице рођења. Мага Магазиновић, једна од најобразованијих српски жена с почетка 20. века, која се није само борила на пољу модерне игре, где је била пионирка. Њена феминистичка борба и настојања паралелно су следиле њен кореографски и педагошки рад.
Смиљана Мандукић, зачетница модерне игре у Србији и региону, а поводом 110 година од њеног рођења. Циљ је да се скрене већа пажња јавности на ову знамениту уметницу, која је стварала алтернативну форму уметничке игре у Србији, али и много више од тога, алтернативно схватање о игри и телу.
Јованка Бјегојевић, примабалерина Балета Народног позоришта у Београду. Њен допринос игри је вишеструк, пре свега на пољу класичног балета, а оставила је допринос и у области модерне игре.
Душанка Сифниос Душанка Сифниос, солисткиња Балета 2. века Мориса Бежара (Брисел) и примабалерина Балета Народног позоришта у Београду.
Резултати откривају да је само неколико жена које су добиле привилегију да буду представљене на поштанској марки у овом периоду и да оне потичу из српске културе и ниједне друге националне заједнице.
Ауторке сматрају да ова чињеница јасно показује да интеграција родне равноправности и процеси демократизације дају јасну видљивост женама из већинског становништва. Жене из различитих националних заједница нису имале прилику да буду представљене на поштанским маркама, иако су једнако допринијеле развоју друштва у Србији.
У до сада објављеном списку поштанских марака доминирају жене из уметности (забаве), најмање их је из науке и музике (композиторке), а одсуствују: из филозофије, књижевности, политике, друштвеног ангажовања и сл. Такође постоји родни дисконтинуитет у односу на историјски период који је на маркама обухваћен: жене које су допринеле у Првом светском рату (1914-1918) на маркама су доминантне, а изостају жене које су допринеле у Другом светском рату (партизанке, учеснице Народноослободилачког покрета). Затим следи значајан број знаменитих жена савременица процеса државности самосталне Републике Србије, наводе ауторке „Истраживање о ликовима жена на поштанским маркама у Србији“ др Маргарета Башарагин и др Свенка Савић.
Б. Опрановић
