Вирус грипа још увек није потврђен, али се његова појава очекује. Једино пнеумококне болести немају сезону, а изазивају читав низ болести од упале плућа, средњег уха, до врло тешких болести као што су сепса и менингитис. Ипак, све ове инфекције и њихови тежи облици могу се спречити вакцинама.
Респираторне инфекције представљају најчешће инфекције савременог друштва. Најчешчи узрочници су вируси инфлуенце и параинфлуенце, респираторни синцицијални вирус, риновируси, корона вируси и други. Од акутних респираторних инфекција, одрасле особе просечно оболе од три до пет пута годишње, а деца још чешће.
Управо о овим проблемима дискутовало се на округлом столу „Ко рано рани”, на коме су поред наших стручњака учествовали лекари из Хрватске и Словеније. Међународни округли сто заједнички су организовали Форум пацијената Србије, Респираторни едукативни центар и струковно удружење пулмолога.
Директор Института за јавно здравље Војводина епидемиолог професор др Владимир Петровић каже како је сезона респираторних инфекција увелико почела иако још увек није дошло до значајног захлађења и груписања људи у затвореном.
- Формирањем колектива, посебно школских, од септембра, региструјемо појаву обољења која су током доминације САРС-КоВ-2 вируса била потиснута, попут инфекција изазваних респираторним синцицијалним вирусом (РСВ) код беба и мале деце, стрептококних ангина, инфективне мононуклеозе, а као последица нижих обухвата имунизацијом током пандемије – рекао је др Петровић.
Према његовим речима, у Србији и земљама у окружењу, уочава се значајнија појава оболевања од великог кашља. Стопа оболевања од ковида-19 је у порасту од почетка септембра. На сваке две до три недеље региструје се скок стопе од око 30 одсто. Вирус грипа још увек није потврђен у Србији, али се његова појава очекује. САРС-КоВ-2 је током претходних сезона доминирао у популацији и потиснуо је респираторне и друге вирусе, као и бактерију пнеумокок.
- Увек морамо да радимо на подизању свести о значају имунизације међу људима, јер је демографија динамична ствар. На пример они који су пре две деценије имали 45 година нису били у ризику и били су мање заинтересовани за вакцинацију против ових болести. Данас имају 65 и група су у ризику. Исто тако, претходно здрави људи који оболе од неке хроничне болести морају бити информисани и вакцинисати се против ових болести, јер у случају оболевања долази до компликација основне болести и животи би им могли бити угрожени – упозорио је др Петровић.
Потпредседница Форума пацијената Србије Оља Ћоровић казала је како разумеју да младим и здравим суграђанима имунизација није у фокусу, јер мисле да неће имати теже форме болести. Међутим, они и ако не буду имали тешке форме болести, могу да буду преносиоци поменутих вируса и бактерија и тако директно могу да угрозе старије.
- Стога их позивам да буду солидарни, да мисле на своје болесне укућане, пријатеље, колеге, обрате се изабраним лекарима –рекла је Оља Ћоровић.
Многи програми вакцинације су занемарени због двосмислених порука у јавности које су довеле до тога да се ставови о имунизацији негативизују. И поред тога што је имунизација глобално смањила обољевање од заразних болести које могу да се спрече вакцинацијом, модерна цивилизација се данас сусреће са проблемом одрживости спровођења имунизације.
Директор Клинике за пулмологију, Универзитетски Клинички центар Србије аш. др Михаило Стјепановић каже да тешке инфекције пнеумококом погађају малу децу и старије особе са ослабљеним имуним системом и хроничним болестима. За разлику од грипа, пнеумококна болест нема своју сезону и може се добити у било ком моменту. Када се појавио ковид-19, Светска здравствена организација је позвала да се заштитимо од свих респираторних инфекција, тачније да се заштитимо доступним вакцинама за ковид-19, грип и пнеумокок, који су најчешћи изазивачи.
- Свакако да су у највећем ризику особе старије од 65 година, као и особе са придруженим болестима. Препоруке Института за јавно здравље, као и бројне светске референтне установе препоручују заштиту доступним вакцинама. Сложићете се, да бисмо волели да постоји овакав вид превенције за неке друге болести, а немамо их. Није лако лечити озбиљне инфекције и све више се прича о антибиотској резистенцији, а решење је пред нама – рекао је др Стјепановић.
Пацијенти са којима је Форум пацијената Србије у комуникацији, а то су углавном оболели од најтежих онколошких, аутоимуних и других болести, схватају значај имунизације.
Љубица Петровић
