Пола милиона људи у Србији има хроничну опструктивну болест плућа

НОВИ САД: Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП) четврти је узрочник смрти у свету, после болести срца, шлога и запаљења плућа. Више од половине оболелих од ове болести немају постављену дијагнозу и нису свесни да су болесни. Управо је то био разлог да се установи Светски дан посвећен ХОБП, како би се што пре схватила опасност од ове болести. Стотине милиона људи бори се свакодневно са њеним симптомима, али је ХОБП и даље међу болестима које се недовољно дијагностикују.
s
Фото: Dnevnik (arhiva)

Поводом Светског дана ХОБП, у организацији Удружења пулмолога Србије недавно је одржана онлајн трибина „Здраво без кашља“ о значају и превенцији како кашља тако и ХОБП. Стручњаци упозоравају, посебно у време пандемије кронавируса, да је ова прогресивна и потенцијално фатална болест савременог човека у сталном порасту и да од ње пати сваки десети становник наше планете. Једна је од ретких болести која у 21. веку има растућу стопу обољевања и смртности, а процене су да близу пола милиона људи у Србији има проблем са ХОБП.

Пре свега ово је болест старије животне доби, више болест мушкараца, пушача, оних који раде или живе изложени респираторним агенсима, хроничног и прогресивног тока са недовољно карактеристичним симптомима од којих је пре свега присутан кашаљ. И у свету, а посебно код нас оболели се сувише касно обраћају лекару, занемарујући тегобе, приписујући јутарњи кашаљ и искашљај пушачкој навици. Откривање ове болести сувише касно захтева озбиљније лечење, честе посете лекару, дуготрајну примену више лекова. ХОБП води у респираторну слабост, значајно нарушену радну и животну активност. Ова пандемија и загађеност ваздуха, који дишемо, учинила је да морамо озбиљно да водимо рачуна о стању наших плућа, истиче пулмолог и председница Удружења пулмолога Србије професорка др Лидија Ристић.

Кашаљ је одбрамбени механизам којим се организам, у нормалним околностима, брани и одстрањује удахнуте честице из дисајних путева. Међутим, симптоми попут учесталог и дуготрајног кашаља у нападима, са зацењивањем или искашљајем, који је измењене боје, у превеликој количини или промењене густине, су све аларми за одлазак код лекара или пулмологу како би се урадила спирометрија, испитивање плућних дисајних параметара.

Функција плућа дупло брже опада код пацијената са ХОБП у односу на здраву популацију. Са сваким погоршањем ХОБП, плућа су све слабија, а квалитет живота тих пацијената угрожен. Како превенирати ову болест? Важно је заштити и ојачати имуни систем и плућа, која када су ослабљена, бивају подложна разним вирусним и бактеријским инфекцијама. Стога ми саветујемо престанак пушења, редовну примену прописане терапије, физичку активност и узимање довољно воћа и поврћа. Према светским смерницама за лечење ХОБП саветује се примена разних лекова, пумпица, али и муколитика Н-ацетилцистеина у дужем временском периоду, најмање четири месеца па и дуже, јер се њиме олакшава искашљавање секрета. Најновија препорука британских смерница јесте узимање меда и производа од меда као прве линије у борби против кашља. С обзиром да се симптоми ХОБП као и осталих респираторних обољења јављају током зимских месеци, а тада су углавном вируси узрочници, не треба одмах узимати антибиотике. Саветује се подизање имунитета у циљу борбе против вируса, смањења инфекција и то са пречишћеним стандардизованим прополисом и природним витамином Ц који доприносе нормалној функцији имунолошког система, поправљајући здравље плућа и читавог организма, саветује др Ристић.


Превенција најбоља терапија

Превенција је увек најбоља терапија. Зато треба на време ојачати имунитет уз помоћ природних препарата на бази органског меда, прополиса, витамина Ц. Саветује се проветравање просторија, посебна пажња о личној хигијени, здрава исхрана са доста течности и витамина, промена лоших животних навика и вакцинација. Редовна тоалета носа, код деце и одраслих, је и превенција и терапија стално присутног секрета у носу. Тоалета носа хипертоничним раствором је најбољи избор за испирање носа од бактерија и вируса, као и за смањење отока слузнице и осећаја запушености у носу због секрета. Употреба природног секретолитика је неопходна да би се секрет лакше елиминисао из респираторних путева уз пречишћени прополис, мед и витамин Ц, поручује ОРЛ- фонијатар из Удружења ларинголога Србије доцент др Сања Крејовић-Тривић.


Оно што је заједнички симптом већини респираторних обољења јесте нагомилани секрет с кашљем који смета свакој особи, а погодно је тло за развој инфекција. Зато је неопходно водити рачуна о здрављу дисајних путева.

Респираторне инфекције се могу манифестовати различитим интензитетом, од благе клиничке слике до компликација које се морају лечити у болничким условима. Хиперпродукција секрета у горњим респираторним путевима може довести до запаљења синуса, ува и грла, проблема са дисањем и гутањем, а постназално сливање секрета доводи до кашља и компликација у доњим дисајним путевима. Кашаљ представља велики проблем, као један од најкомплекснијих респираторних симптома. Најчешћи узрок кашља су риносинузитис који доводи до сливања секрета низ задњи зид ждрела, као и пулмолошке болести и рефлуксна болест.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.5791
Најновије вести