Вечита дилема је да ли правити домаће или купити у супермаркетима, а имајући у виду поскупљење свих намирница, можда је и повољније све купити готово, не трошити дрва или струју. Ипак, домаћице које поштују традицију на то и не помишљају већ су заврнуле рукаве, наложиле шпорет смедеревац и кренуле у акцију.
- Када дође јесен пробуде се сва чула и она носталгија за детињством, док се са старог смедеревца шири мирис паприке преко дворишта. Права домаћица она наша српска у овим јесењим данима носи најлепши мирис у коси, онај који су имале и наше баке и мајке, мирис печене паприке. Код нас је традиција прављења ајвара оног чистог, који подразумева најквалитетнију паприку ‘како је моја бака умела да каже ону као длан’ или ‘слоново уво’ уз додатак белог лука, уља, соли и мало листова целера“, каже за РИНУ Јелена Лазаревић.
Ова вредна домаћица открива, да за припрему традиционалног српског ајвара не треба ништа више осим горе поменутих намирница, пуно љубави, рада и наравно шпорет смедеревац.
„По старом обичају печену паприку стављамо у најлон кесе да преноћи, следећег дана се љушти, цеди, меље. А онда креће пржење и дуго мешање на смедеревцу у ком најлепше пуцкетају дрва, а ајвар буде најукуснији. Нижу се теглице на полицама у подруму као некада и за зиму нема зиме овде код нас у Шумадији. Укус српског кавијара уз домаћи хлеб буди сва чула и из теглице нестане брже него што се може и замислити“, истиче домаћица из Тополе.
Овај пикантни намаз специјалитет је балканске кухиње и углавном се користи као хлебни намаз или додатак јелима. Чувени Би-би-си назвао га ја чак и балканским кавијаром.
(РИНА)
