Празници нам стижу, а с њима и омиљена активност потрошачког друштва - шопинг. Како одолети омиљеној зависности модерног доба, има ли начина да се одупремо конзумеризму или да га барем смањимо и зашто нам увек треба најновији телефон, већи телевизор, бољи аутомобил и одећа по последњем тренду, питамо психотерапеута Анђелију Симић која је мастерирала на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду.
Празници нам стижу, спремамо се за напрофитабилнији део године потрошачког друштва када, били богати или сиромашни, трошимо највише. Како смо постали робови куповине и гомилања ствари?
- Мислим да се ово десило постепено, урушавањем људских вредности и пре свега порастом нарцизма и социопатије, где су основне карактеристике човека управо материјалне и где се вредност људског бића своди на то колико поседује, колико су вредне те ствари које поседује и где се све мери кроз новац, а новац даје моћ. Када човек духовно нема хране и не развија се, он онда претерано користи ту своју материјалну страну, њу јача и гради у ствари Персону (маску за спољашњи свет), а не гради аутентичну личност. Данас је криза аутентичности, духовности и то се испуњава конзумеризмом, наравно на кратко, јер таква срећа и траје кратко и захтева још па човек онда јури за још поседовања и тако укруг.
Тешко је избећи наметање трошења као стила живота који ће нам привидно обезбедити срећу и благостање. Постоји ли начин да се одбранимо?
- Одбрана од овога се пре свега састоји у томе да се вратимо себи, својој аутентичној личности и запитамо се заиста шта нам у ствари треба, колико нам то користи заиста, које потребе нам испуњава, која је сврха толиког гомилања.
Да ли се шопинг може сматрати врстом зависности?
- Апсолутно да. То је савремени облик зависности који је запостављен можда још увек, али можемо и те како бити зависни од куповине и гомилања непотребног.
Шта компензујемо куповином? Да ли је то осећај инфериорности јер су рекламе често направљене тако да код потрошача подстакну поређење са вишим социјалним статусом?
- Куповина често даје осећај нечег новог, неког дешавања у нашим животима, омогућава да се осетимо лако, безбрижно и некима даје и осећај важности јер купујемо нешто и тиме себе вреднујемо материјално јер смо били добри у нечему, јер смо успели да прођемо кроз неки стресан дан или период, јер смо запостављени од стране партнера или породице, делује доста инстант и некако нам враћа брзо накратко осећај самопоуздања, вредности и моћи.
Како рекламе манипулишу нашим емоцијама?
- Рекламе су направљене да манипулишу емоцијама, а успешност рекламе се и мери колико добро гађа емоције публике. Најчешће се гађају емоције љубави, бриге за децу, али и све више се гађа осећај припадности. На пример, „само истински љубитељи овог бренда су успешни мушкарци”, или „цењени у друштву” и сл.
Зашто никако не можемо да пронађемо задовољење у стварима које купујемо кад оне дуже трају, од, рецимо, чоколаде? Зашто нам увек треба већи, новији, модернији модел неког производа?
- Јер је сврха материјалног да краткотрајно испуни, толики је животни век материјалног. И услед тога што жели да понови то краткотрајно задовољство човек посегне по још више.
Да ли је истина да особе са усвојеним материјалистичким системом вредности имају краће партнерске везе и пријатељства?
- Мислим да ово има смисла, јер оне трагају и за новим изворима тог материјалног задовољства, јер само материјално задовољство као такво не може да испуни и онда покушавају да замене извор тог материјалног, а заправо би требало да се усмере на дубље и сржне вредности.
Снежана Милановић
