Латинка Перовић рођена је у Крагујевцу 4. октобра 1933. године.
Завршила је студије историје и докторирала на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 1975. године.
Од 1968. до 1972. године, била је секретар Централног комитета Савеза комуниста Србије, када је смењена заједно са Марком Никезићем, тадашњим председником ЦК СКС, у такозваној чистки српских либерала.
Никада се након тога више није вратила у политику већ се посветила историјском истраживању и постала позната као стручњак за српску историју 19. века, као и српску савремену историју.
Радила је на Институту за историју радничког покрета од 1976. до 1998. године.
Од 1993. до 1998. године била је главни и одговорни уредник часописа Токови историје, а са обновом вишестраначја у Србији поново је ушла у друштвени и политички живот, али на дискретан начин.
Током деведесетих година, била је опозиционо оријентисана и ангажовала се као члан Политичког савета Либерално-демократске партије (ЛДП) и Грађанског демократског форума.
