Академик Динко Давидов рођен је 4. октобра 1930. године у Сивцу (Бачка). Дипломирао је на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани, саопштила је Српска академија наука и уметности.
Био је кустос Галерије Матице српске од 1965. до 1978, научни саветник Балканолошког института САНУ од 1979. и директор Галерије Српске академије наука и уметности од 2001. до 2009.
У том периоду у Галерији САНУ је приређено 40 изложби с каталозима, а 24 каталога потписао је као уредник. Аутор је изложбе и посебног издања каталога "Светогорска графика" (Београд 2004).
Основна област рада академика Давидова била је српска уметност од 17. до 19. века.
За дописног члана САНУ изабран је 2000. године, а за редовног 2006.
Аутор је књига – "Сентандреја - српске повеснице" (2011), "Помени давних сеоба - знамења српске повеснице" (2017), "Геноцидиум тотале" (2019).
Приредио је више значајних издања, између осталих, "Српска графика 18 века - нова сазнања" (1986), "Манастир Шишатовац" (1989) и "Поствизантијска уметност на Балкану" (2003).
Добитник је Вукове награде за науку за дело "Сентандрејска саборна црква" 2001. године.
Место и време сахране Академик Динко Давидов биће накнадно објављени.
