Када је човек оптерећен животним недаћама, психа не може дуго издржати тај притисак и онда се, осим психичких болести, јављају и физичке.
Премор, стресне ситуације, незадовољство, фрустрације, осећај неправде, као и разна трпљења могу да изазову напетост, која притиска тело, па оно постаје све уморније.
Симптоми пролећног умора лако ће ишчезнути чим се организам прилагоди на временске услове, али никада не може да се навикне на стрес.
Привидно може, али је цена превисока. Човек оболи, имунитет му додатно слаби и круг се затвара. Први корак који се мора учинити је одлучити како победити умор.
Треба изаћи из куће и избегавати јутарње или чак целодневно ленчарење. Узрок умора, посебно пролећног, може бити и недостатак витамина Де, који јача имунитет. А довољне количине тело најбоље добија излагањем сунцу, ходањем, бржом или лаганом шетњом по природи. Умор може изазвати и недостатак кисеоника. Вишемесечни седелачки начин живота и зимска тромост умртви тело, али се вежбањем разбуди организам и побољшава унос кисеоника.
Ипак, не треба преузимати одмах превише обавеза јер и то нарушава имунитет и отвара пут болестима, а за обављање свакодневних послова може се тражити помоћ од укућана. Добро је дружити се с људима сличних интересовања, који не замарају и добронамерни су. Тако се избегавају негативности, које додатно оптерећују душу и тело.
Стреса се ваља поступно решавати и давати предност добрим стварима у свом животу.
Љ. Петровић