Разлог је за то је што најављено повећање од 10 посто није довољно. Наводи се да би се предлогом Уније СПРС за 2018. дошли до стратегије Уније из 2016. (12 одсто+12 одсто +12 одсто), што би за почетак поправило материјални положај у просвети. У Унији подсећају на то да је Стратегија Уније СПРС већ 18 година, да професор почетник има 30 посто изнад републичког просека зарада (што би данас износило око 65.000 динара).
До овог захтва се дошло, према рачуници коју је у име Уније недавно изнео руководилац Ресора за финансије, аналитику и чланство УСПРС Владимир Аyић. У њој се образлаже и наводи да је сваком просветном раднику за ове три године одузето најмање око 90.000 динара (око 750 евра) што с порезима око 150.000 динара (око 1.250 евра).
“Просечна плата у Републици Србији за септембар месец 2017. износи 47.220 динара, а просечна плата у образовању за исти месец износи 41.346 динара. То је још један од показатеља у каквом се материјалном положају налази просвета с обзиром на то да у је њој 69,4 одсто запослених с високом стручном спремом. Пошто је најава председнице Владе да ће повећање од 10 посто бити и за остале кориснике буyета, то ће просвету довести у још неповољнији положај јер ће нас још више удаљити у односу на остале кориснике буyета, а републички просек ће бити за нас недостижан”, наводи се у анализи Уније.
Унија такође захтева исплату обећаних 20.000 динара добитиницима Светосавске награде за 2015, 2016, 2017 и 2018, за шта је потребно 2,5 милијарде динара. Осим тога, траже да се испоштује Споразум из 2015. године по којем ће просветари добити платне разреде на нивоу свих буyетских корисника, који ће побољшати материјални положај у просвети, а не као што је предвиђено новим Законом о јавним службама који све то занемарује и одваја део буyетских корисника (просвета, здравство, култура, социјална заштита, наука). УСПРС иначе, већ годинама тражи праведне зараде кроз платне разреде.
УСПРС захтева да се административним радницима и домарима са четвртим степеном стручне спреме коригује садашњи коефицијент од 8,62 на 13,42 колико износи коефицијент четвртог степена у настави (а не да се дотирају до минималне цене рада), као и да се ови радници обештете (око 30.000 динара по извршиоцу) за период од децембра 2015. до данас јер им цена рада није мењана, иако је то било предвиђено Законом о буyетском систему.
Међу захтевима је и примена Правилника Министарства просвете о плаћању уношења података у информациони систем Доситеј који је потписао министар лично, али се у многим срединама није платио за целу прошлу школску годину и тај проблем није решен ни у овој школској години.
В. Црњански
