Како “Дневник” сазнаје, недавно је сумња на болест постојала и код једне докторке из Клинике за кожно-венеричне болести, али је она имала рубеоле. У Новом Саду је до сада од морбила оболела 21 особа, а у Војводини је регистровано укупно 49 особа оболелих од малих богиња.
Лекар Центра за радиологију оболео је од морбила у петак и хоспитализован је на Клиници за инфективне болести и то је тренутно једини оболели међу запосленима у Клиничком центру Војводине.
- Предузели смо све мере како бисмо спречили ширење епидемије и заштитили и запослене и пацијенте. Сви запослени који су вакцинисани или су прележали морбиле настављају да раде, а препорука је да особе које немају доказ да су вакцинисане оду на боловање у оном временском периоду у којем је максимална инкубација за болести малих богиња - каже помоћница директора Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић.
Како “Дневник” незванично сазнаје, лекар који је оболео од морбила правио је прославу поводом добијања сталног посла, на којој је било стотинак колега. За сада нико од званица није оболео.
Од како је у Новом Саду 4. јануара проглашена епидемија морбила, у Клиничком центру Војводине прво су редуковали, а потом и забранили посете. Покрајински секретар за здравство доцент др Зоран Гојковић рекао нам је тада да је обезбеђена изолација у Дечјој болници, као и у Клиници за инфективне болести Клиничког центра Војводине.
Након потврђивања овог случаја морбила, Институт за јавно здравље Војводине издао је препоруке и наложио мере, које се предузимају у КЦВ.
- У Војводини је регистровано 49 случајева морбила, од којих је у епидемији у Новом Саду регистрован 21 случај морбила. Обухват вакцинацијом против морбила повећава се још од половине новембра, а нарочито је значајно да је првом дозом ММР вакцине вакцинисано више од 2.000 деце и да је обухват ММР вакцином школске деце 95 одсто - казали су у Институту за јавно здравље Војводине.
- Први симптоми јављају се седам до 18 дана након инкубације. Болест у почетку личи на прехладу са цурењем из носа и благом температуром. Очи могу да постану црвене и осетљиве на светло. Како болест напредује, обично трећег до седмог дана, температура може да порасте и до 39 и 40 степени Целзијуса. Јавља се оспа која траје четири до седам дана. Оспа обично почиње на лицу и шири се по целом телу. Мале беле тачкице (Копликове мрље) могу да се појаве на слузници усне дупље у почетку болести - објашњавају у Институту за јавно здравље Војводине.
Ризик инфицирања вирусом морбила имају особе које нису прележале мале богиње или нису вакцинисане против малих богиња. Отпорност после прележане болести је доживотна.
- Вирус малих богиња се врло лако шири са особе на особу, најчешће путем ваздуха капљицама које се стварају приликом кашљања и кијања или директним контактом са носним или ждрелним секретом заражених особа и много ређе преко предмета који су свеже загађени носно-ждрелним секретом. Особе оболеле од морбила најзаразније су два до четири дана пре, као и до четири дана након избијања оспе - кажу у Институту.
Код малих богиња може да се јави секундарна инфекција унутрашњег уха, пролив, бронхитис и блага упала плућа. У неким случајевима може да се развије инфекција можданог ткива. Веома ретко, вирус може да проузрокује пропадање нервног и можданог ткива. Смртност од малих богиња у земљама у развоју процењује на 3-5 %, у односу на 0,1% у развијеним земљама. Најбоља превенција је ММР вакцина, против морбила, заушака и црвенке (рубеоле). Прва доза вакцине даје се деци почев од навршених 12 па све до навршених 15 месеци, а друга доза ММР вакцине даје се до навршених седам година живота односно при упису у основну школу.
Љ. Петровић
