Ранђић је, између осталих, присуствовао посети председника Србије Александра Вучића Хиландару током божићних празника и за Танјуг каже да се након те посете председника и разговора који су вођени са монасима, може очекивати да ће држава Србија наставити да пружа помоћ у обнови Хиландара.
Истиче да је председник Вучић обишао радове и да је, приметио је Ранђић, задовољан оним што је постигнуто, нарочито у смислу квалитета радова.
Разговори са монасима су, каже, текли у смеру природне жеље свих да се обнова манастира, која се, истиче, већ доста развукла, што пре приведе крају.
"Верујемо да ћемо од државе Србије добити додатну подршку, нарочито потребну у ово време кризе и здравствене и изазовне због пандемије. Председник је дао, не бих назвао обећањем, већ уверавање да ће са своје стране колико је могуће помоћи", рекао је Ранђић.
Као највећи утисак током посете председника Вучића манастиру Хиландар, Ранђић истиче отвореност у комуникацији са монасима и додаје да се отворено говорило о проблемима, не само око манастира, већ и у одбрани српског духовног идентитета и културе.
Иако монаси Хиландара живе у Грчкој, одвојени од своје матице, они, истиче Ранђић, брину о својој отаџбини.
"Монаси су пренели жељу за заштитом онога што можемо да назовемо неким елементарним српским духовним идентитетом и културом, а председник је и овде поновио да је спреман да се бори", пренео је Ранђић.
Како каже, данас 17 годинапосле великог пожара 2004. када је 65 одсто манастира уништено,обновљено је око 80 одсто изгорелог дела, каже Ранђић и додаје да за преостала два објекта, Игуменарију и Дохију, рачуница каже да је потребно око три милиона евра,прецизира Ранђић и истиче да ће та цифра бити довољна и за њихово опремање.
Интензитет радова, каже он, зависиће од ситуације у вези са пандемијом, набавком новца, али и проналажењем радника који би радили на обнови та два објекта.
"Тиме ће бити завршен дугогодишњи труд, а то је да се манастиру врати његова пређашња лепота по којој је био познат међу светогорским манастирима и уопште међу манастирима у православном свету", каже Ранђић.
Упркос пандемији, истиче он, радови на манастиру нису стајали захваљући сагласности српске и грчке стране да се омогући долазак радника који помажу и учествују у обнови.
"Закључавања су блокирала међуграничне пролазе, али Грчка је у том смислу имала велико разумевање за раднике и људе који помажу у обнови Хиландара, наравно, уз одређене здравствене услове које смо у потпуности испунили", каже Ранђић.
Поред објеката који су настрадали у пожару, Ранђић истиче да се радило и на објектима који нису горели, али који су били озбиљно огрожени.
"Тако је неки наш учинак од 2004. до данас далеко већи од обнове изгорелог дела", указује он.
Он истиче значај тога што манастир Хиландар има помоћ Србије, а посебно што од те помоћи не одустаје у овим тешким временима и поред свих проблема.
Ранђић наводи да су током пожара поред објеката Игуменарије и Дохије, изгорели и објекти - Велики конак, Конак из 814. године, Стари конак и Бели конак, који је, каже, од свих објеката најтеже страдао због своје специфичне дрвене конструкције горњих спратова који су се обрушили.
Од њега су, објашњава Ранђић, остали само доњи делови из времена Краља Милутина и бедемски зид из истог тог времена.
Изузев Игуменарије и Дохије, на којима радови предстоје, сви остали објекти су обновљени, опремљени и враћени у функцију.
Поред тога, обновљен је и комплекс поред манастира - "Сенара", као и манастирска трпезарија, која није претрпела велика оштећења од пожара, већ од воде приликом гашења пожара.
Изграђена је, додаје, и нова централна котларница у манастиру, која, како наводи, није направљена само ради унапређења услова живота, већ и противпожарне безбедности.
Њоме су, истиче, замењена индивидуална ложишта која су представљала опасност.
Радови на Игуменарији и Дохији, објашњава Ранђић, остављени су на крају, јер су се протеклих година радила сеизмолошка истраживања како би се велики бедемски зид који те објекте спаја заштитио и од могућих потреса.
"Дошли смо до одређеног решења које смо применили приликом обнове трпезарије, а сада их примењујемо даље у Игуменарији и Дохији, коју ћемо прво да радимо", рекао је Ранђић.
