Специјалиста гинекологије и акушерства и субспецијалиста перинатологије из болнице “Генесис” професорка др Снежана Ракић каже како је евидентан и пораст генетских малформација, што је последица начина живота, старости труднице, изложености штетним утицајима околине, те трудницама саветује редовне контроле код лекара, а уколико треба и генетске тестове захваљујући којима се значајно повећава вероватноћа за добијање здравог потомства.
Трудноћа је ризична уколико дође до хипертензије, дијабетеса, али и превременог порођаја, застоја у расту плода или уколико су неке болести претходиле трудноћи, а могу да угрозе њен ток. Повишен крвни притисак у трудноћи директно може да буде узрок превременог порођаја.
Последица повишеног притиска су бебе са застојем у расту, а уколико се не контролише и не лечи притисак може да доведе до озбиљних проблема, као што је је појава екламптичких напада, што директно угрожава живот мајке и плода. Ризична група су и старије труднице и сматра се да је оптимално време за рађање првог детета између 25. и 35. године живота. Данас је граница рађања померена, углавном због вантелесне оплодње, тако да често имамо труднице старије од 45, па и 50 година, наводи др Ракић.
Трудницама се препоручује строго мировање у случајевима потенцијалног превременог порођаја односно присуства контракција које могу да доведу до порођаја пре 37. недеље трудноће. Физичка активност се препоручује током трудноће и сматра се да је оптимално 30 минута брзог хода сваког дана, препоручује др Ракић.
Ултразвук је златни стандард у праћењу трудноће, а потпуно је неинвазиван и нешкодљив. Метода је толико напредовала да омогућава преглед многих параметара који су раније били недоступни. У праћењу трудноће неопходни су и лабораторијски налази и то комплетна крвна слика, шећер у крви; анализа на вирусе, заразне болести и анализа штитне жлезде и урин, а антитела се контролишу код трудница са негативним резуз фактором.
Експертски ултразвучни преглед омогућава детаљан преглед свих органа и структуре плода током другог триместра, између 22. и 24. недеље. Тада је беба довољно велика, а има довољно плодове воде да могу да се виде детаљи у вези са анатомијом и функцијом већине органа, објашњава др Ракић и додаје како се додатно испитују и утврђују дужина грлића материце, њен изглед и грађа, укупан број плодова, положај постељице, количина плодове воде, срчани ритам и срчана фреквенција (пулс) плода
Уколико је у породици било урођених срчаних мана, неопходно је да се уради и фетална ехокардиографија, што се ради у 22. недељи трудноће и препоручује се свакој трудници.
Највећи број спонтаних побачаја се дешава у првом триместру до 12. недеље, чак преко 30 одсто, тако да се овај период сматра најризичнијим, наводи др Ракић.
Евидентан је пораст генетских малформација, што је последица начина живота, старости труднице, изложености штетним утицајима околине. Данас, међутим, постоје генетски тестови захваљујући којима се значајно повећава вероватноћа за добијање здравог потомства. Генетски тестови су најпоузданији када је у питању неинвазивна пренатална дијагностика и већ постоје европске земље где се ти тестови раде о трошку државе, каже др Ракић и напомиње како је власница болнице “Генесис” др Зорица Црногорац покренула иницијативу да неки од тих тестова могу да се ураде и о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање.
Идеално би било да се жена јави гинекологу док планира трудноћу, како би сви превентивни прегледи били урађени пре гравидитета, а осим гинеколошког и ултразвучног прегледа, др Ракић истиче да је врло важно да лекар разговара са трудницом и да јој пружи одговоре на сва питања. Будућим мама саветује да се не плаше трудноће и могућих компликација, да уживају у настајању новог живота и напомиње како је позитиван начин размишљања врло важан у том процесу.
Љ. Петровић
