одбацио је спекулације да је крст у руци српског средњовековног владара у последњем тренутку замењен мачем и истакао да је та одлука донета у консултацијама са стручњацима.
"Чуо сам да се у последње време говори о тој теми и да се поставља питање зашто је крст замењен мачем? Наводи се и да је замењен у последњем тренутку. Па, у последњем тренутку то не би било ни реално да се уради. Напротив, замењено је на почетку", рекао је Рукавишњиков, који сматра да је мач погоднији од крста.
Навео је да је радећи на споменику имао много консултаната, историчара, да су дуго размишљали и одлучили да Стефана Немању ипак прикажу у световној одећи, а не у духовној.
"Одлучили смо да треба да га прикажемо као човека који је створио српску државност. То је оно што је најважније", наводи Рукавишњиков за Спутњик.
Објаснио је да је зато стављено жезло, а да се другом ногом Стефан Немања ослања на византијску културу и византијски утицај.
"У конкретном случају, мач има смисла. Погоднији је јер се силуета споменика завршава оштрицом. Други аргумент је да не буде таутологије скулптуре. Стефан Немања на грудима има енклапион, крст. Смисао је да не буде и у руци и на грудима крст, као што је својевремено био случај са спомеником Лењину – качкет на глави и качкет у руци. Зато је решење мач и сматрам да је то исправно", рекао је Рукавишњиков.
Негирао је и спекулације да није желео да дође у Београд и изразио наду да је откривање споменика за, како каже, братски српски народ велики догађај, као што је за њега лично.
"Посао је био тежак и прилично дуг. Веома ми је жао што не могу да будем са вама, јер сам недавно прележао вирус корона и сад се налазим на рехабилитацији. Још једном вам честитам празник и надам се да ћете се не само привићи на тај споменик, него да ћете га можда и заволети", додао је Рукавишњиков.
