Шам-дуд најстарије дрво у Србији

које има немерљиву не само природну, него и културну вредност. Ради се о стаблу велике стрости на осами из групе стабала воћкарица, које је према предању старо 700 година, а за које је према биолошко еколошким карактеристикама научно утврђена просечна старост од око 500 година.

Основни задатак, сматрају у Заводу за заштиту природе Србије, је заштита стабла, односно конзервација и очување дуда као нарочитог симбола вишевековне српске природне и културне баштине. Иначе, Споменик природе “ Шам дуд” први пут је заштићен још 1957. године, као природна реткост ботаничког карактера. Након 40, година, односно 1993.године, након ревизије утврђено је да стабло црног дуда заслужује даљу заштити, па је таква одлука и донета. На основу вредности, овај дуд је проглашен спомеником природе за који је одређен први степен заштите и сврстан је у прву категорију као природно добро од националног заначаја, а за управљача је одређен манастир Пећка патријаршија.

Овај црни дуд налази се у долини реке Пећка Бистрица, на левој обали у непосредној близини корита, у порти културно-историјског споменика Пећке патријаршије у Пећи. Јединствени је примерак своје врсте, а хабитус је разгрнат, настао ломљењем. Разграната крошња и дебло су распукли на два дела. Од једне гране изникле су нове и наставиле да исхрањују богату, виталну и плодоносну дугуљасту крошњу.

Завод за заштиту природе Србије и Фонд за заштиту животне средине, покренули су израду Пројекта за утврђивање стања и могуће мере санације заштићеног дуда, а документ је реализован уз ангажовање експерата из Немачке и професора са Шумарског факултета у Београду. Резултати су показали да је дуд у добром здравственом стању, да није ни на једном месту оболео, осим што су примећене мале пукотине, које су се увукле у срж стабла. Главни закључак је да је шам-дуд могуће дугорочно одржати живим и виталним, применом одговарајућих мера, како би се спречило пропадање појединих грана или сегмената дебла. Стабло шум-дуда дугорочно се може осигурати и биолошком конструкцијом, тако да у будућности неће бити потребно уграђивати подупираче. Зато је потребно набавити млада стабла дуда доброг квалитета и посадити их у одређеном размаку, лево и десно од гране која је потребно подупрети.

Љ. Малешевић

Стабло историјски споменик – запис

Стабло дуда засадио је жупски архиепископ Сава Други, син Стевана Првовенчаног и због тога стабло представља и историјски споменик – запис. Послење информације и фотографије стабла од пре неколико дана, према оцени Завода за заштиту природе Србије, указују да је дуд добро очуван и виталан, али да треба поставити нове подупираче ради осигурања и статике целог хабитуса и крошње која је  различите старости.