Статистика говори да је у Србији прошлогодишња стопа била изнад просечне - 14,6 одсто (1.005 особа), док је у свету незнатно изнад 12 одсто на 100.000 становника.
Шефица Одсека за здравствено васпитање Института за јавно здравље Војводине Снежана Укропина указала је на драстичне последице таквог чина.
У Војводини се већ трећу годину бележи стопа која је испод 20 процената, а најнижа у прошлој години била је у Бачком Петровцу (7,7) и Новом Саду са Петроварадином (9,2). Међутим, постоје општине у округу које су изнад просека, а то су Бечеј, Беочин, Темерин и Бач, додала је доц. др Снежана Укропина.
Према њеним речима, на свако самоубиство иде 25 покушаја. И једно и друго негативно утиче на чланове породице, пријатеље и колеге, који заједно чине бројну популацију дубоко погођену околностима.
Мере којима друштво може спречити самоубиство комплексне су, али се могу поделити на четири основне групе: обучавање особља, ограничавање приступа методама којима може да се изврши (контрола поседовања оружја, безбедно чување лекова, обезбеђивање високих грађевина и мостова итд.), рад с ризичним групама и одговорно извештавање медија, без сензационализма и слика.
Дугогодишња волонтерка Центра „Срце” Славица Ранисављев Ковачев рекла је како је самоубиство и даље табу тема, па се о њему слабо говори, осим када се већ догоди, чиме се ствара нереална слика да га је немогуће спречити.
Центар „Срце” постоји већ 27 година и део је светске мреже за превенцију самоубиства. Ради потпуно волонтерски, од 17 до 23 сата сваког дана, позив на број 080-300-303 је бесплатан, а ускоро ће имати апликацију за превенцију самоубиства. Активно слушање с емпатијом, без осуде, јесте њихова пракса.
Центар „Срце” зову људи који желе да остану анонимни. Ми смо често први којима се обраћају кад схвате да не могу сами да се носе са стварима које их муче, рекла је Славица Ранисављев Ковачев.
Како је додала, у октобру ће почети обука за нове волонтере, па се свако заинтересован, старији од 18 година, може јавити.
Оно је у ствари крајњи чин особе која пати. Пре тога можемо много тога урадити да би се суицид спречио. Један од начина су СОС телефони, објаснила је Ранисављев Ковачев.
Како додаје, сваке године очитавамо све већи број позива.
Од почетка године до данас обављено је 3.750 разговора, од чега се 2.000 десило у интернет простору. Већином нам се обраћају људи до 30 година, а најмлађа особа која нам се јавила имала је само девет. Статистика показује да у ризичну групу спадају и мушкарци с више од 50 година, до којих је прилично тешко доћи јер су сами по себи затворени, каже наша саговорница.
Проблеми који наводе на суицид – усамљеност, породични и партнерски односи, ментални поремећаји итд. – углавном се преплићу. Оно на шта ове године посебно апелује Међународна асоцијација за превенцију самоубиства јесте обраћање особи која има суицидалне мисли, без страха да нису компетентни, те да постоји неко други ко би то пре њих требало да учини.
С. Милачић
