Он је, гостујући на Првом програму Радио Београда, истакао да су иста правила и за приватне и за државне факултете, истичући да неправилности у раду сличних приватним универзитетима има пођеднако и на државним факултетима.
"Ми немамо толико инспектора да можемо том брзином све да истресемо. Ово је (продаја Мегатренда) било у међувремену лична креација оснивача у коју ја не могу да уђем. Генерално, у приватним установама има више лоших ситуација, али шта рећи онда за аферу ''Индекс'' у Крагујевцу, а то је државни факултет. Подједнак је аршин и за једне и за друге. Морају да схвате да не могу да се донесу појединачни закони, већ исти закон решава све ствари. Онај који ради лоше биће на удару тог закона", рекао је Шарчевић.
Коментаришући недавни простест ужичких просветних радника који су указали на проблем насиља ученика над наставницима, министар истиче да је увек на страни својих колега, али скреће пажњу да неретко проблеме користе синдикати како би били уочљивији, пренео је РТС.
"Насиље у школама је сложен проблем који се односи и на Центар за социјални рад, тужилаштво, полицију... Када би сви имали по школског полицајца и када би он стигао да дође на свако место, требало би запослити 3.000 људи. Боље је запослити толико ментора који би подигли квалитет рада наставника, од припреме до реализације. Ја сам покренуо тимове секретара школа који ће бити у обавези да са оштећеним родитељима подигну пријаву судији за прекршаје, да се за то неодговорно понашање родитеља плаћају огромне казне", објашњава министар.
Обавезно предшколско образовање за трогодишњаке, један је од приоритета следеће године, навео је Шарчевић.
Упитан колико је реално реализовати ту замисао ако је познат проблем с недостатком места у вртићима, министар је изнео решење.
"Обавезни предшколски програм за ''нулту'' годину није обухваћен реформом ни кроз године узлета, која је до шест година, нити је у курикулуму који обухвата први разред од седме године. Дакле, та једна година је остала негде у вакуму. Природније је да се то дешава у основној школи, кроз заједнички рад учитеља и васпитача, а кроз целодневни боравак. Тиме бисмо добили бољу структуру времена које деца проводе, квалитетнију припрему, али и ослобађање простора у згради вртића за обуку трогодишњака", наводи Шарцевић.
Он истиче да је више од 850 образовних установа обновљено од темеља до крова, реновиране су фискултурне сале, кабинети хемије, физике и биологије. Сада је, каже, фокус на опреми и обуци запослених.
Министарство просвете ове године има 60 одсто више средстава у буџету за инвестиције, што омогућава опремање још 10.000 дигиталних учионица и обнављање старих информатичких кабинета, закључио је Шарчевић.
