Он је гостујући на Н1 рекао да је са синдикатима у "одличном савезу", као и да воде бригу о људима који остају без посла, пре свега, због малог наталитета.
Према његовим речима, вишак у просвети се, у великој мери подудара са бројем наставника који одлазе у пензију.
Он је поновио да му је циљ оно што је обећао на почетку мандата - да се уведе систем квалитета рада и додао да за почетак постоји лакши метод да се разврста ко ради боље, а ко лошије, а то су просветна звања.
Шаррчевић је рекао и да се ради на томе да просветари од јесени улазе у прво звање које, према његовој процени, сигурно може да достигне 20 до 25 одсто људи, који би самим тим ишли у бољи платни разред.
Како каже, друга и компекснија мера квалитета рада просветних радника је исходно знање, односно екстерно оцењивање и објаснио да ће се кроз исходе ученика знати да ли је наставник добро радио - узимаће се обзир екстерне оцене са оценама које је ученицима дао професор.
Тиме би, како је објаснио наставници легалним путем, временом могли да дођу и до четврте категорије у оквиру своје платне групе, што је плата редовног универзитетског професора,.
Говорећи о захтевима просветних радника, министар је поновио да се за њихова права "бори као лав" и да је све ово време био "већи синдикалац од свих њих".
Када је реч о рационализацији мреже школа, Шарчевић је казао да она има задатак да одражава потребе стварности и да Београд данас не може да има 11 машинских школа, као у време када је машинска индустрија у главном граду запошљавала 29.000 машинских радника.
"Ако имате у Апатину средњу техничку школу са 700 ђака, и другу техничку школу са 40 ђака, какав је проблем да они пређу у већу школу. Питање је само да ли треба два директора, ја мислим да не треба", навео је Шарчевић.
