Она је за Танјуг рекла да је тобио још један у низу земљотреса који сведочи о повећању сеизмичке актиности на овом простору.
"Подсетићу вас да је био земљотрес код Невесиња 2019. године који је такође имао магнитуду 5,3 јединица Рихтерове скале, затим 2022. године код Стоца са магнитудом од 5,7. Да бисте имали бољи увид, то су све земљотреси који су били на 40 до 50 километара од јучерашњег земљотреса", навела је она.
Радовановићева је напоменула да су најјачи земљотреси на простору БиХ и Црне Горе имали магнитуде преко шест јединица Рихтерове скале, и додала да је у будућности на тим просторима за очекивати наставак сеизмичких активности на овако високим нивоима.
Одговарајући на питање зашто се земљотрес у Србији највише осетио на подручју Нове Вароши, Новог Пазара и Пожеге, сеизмолог је рекла да је тако зато што су најближи простору где се земљотрес догодио.
"Нови Пазар, Нова Варош и уопште тај погранични део према БиХ и Црној Гори је најближи епицентру, и они који су му близу га увек јаче осећају. Што сте даље од епицентра то је мања шанса да га осетите. С обзиром на његову магнитуду од 5,3 јединица Рихтерове скале, било је за очекивати да ће га они осетити интензивно, а на вишим спратовима у Ужицу, можда чак и у Београду, да ће га само појединци осетити", објаснила је она.
Према њеним речима, тешко је прогнозирати и говорити о томе шта ће се десити за месец дана, али када је реч о дугорочном периоду, Радовановићева сматра да је могуће говорити о томе да су у будућности могући онакви земљотреси какви су били у прошлости. "Што се тиче овог конкретног простора, баш ове линије Невесиње и северно од Никшића, ту је максимална магнитуда отприлике достигнута, али нешто ближе према Дубровнику максималне магнитуде су много веће", изјавила је она.
