Дом здравља, у који је пре неког времена примљено у радни однос четири лекара и осам медицинских сестара, није и неће бити претворен у ковид болницу, али у Сјеници су остали сви лакши случајеви, који се лече код куће, а два пута дневно долазе у амбуланту, одвојену од Дома здравља, како би примили терапију.
Како говоре, не делује им да ситуација јењава, већ да је све више оних који се са симптомима вируса корона обраћају лекарима.
Иначе, у Дом здравља у Сјеници, свакога дана се на преглед јави више од 200 људи у последње две недеље, како кажу грађани, којих по попису има 15.000, а председник општине Хазбо Мујовић каже да се дневно одради око 100 рендгенских снимања плућа.
Када је реч о транспорту, Мујовић наводи да дневно има у просеку 12, док је јуче само у Новом Пазару хоспитализовано 55 пацијената из Сјенице.
У почетку су пацијенти из Сјенице транспортовани само у Ужице, а од случаја када су одатле враћени пацијенти, како прича Мујовић, јер тамо нису били у могућности да их збрину, транспортују се и у Нови Пазар, где је Војска Србије направила пољску болницу и тиме обезбедила додатна места за прихват пацијената.
Мујовић каже и да Дом здравља у Сјеници не може да буде претворен у ковид болницу, јер нема ни кадра, ни опреме, ни капацитета, а када би се тестирали, страхује да би се сваког дана показало да има око 100 новоинфицираних.
Стрпљиво пацијенти испред амбуланте чекају и по два, три сата како би примили терапију, али чини им се да је данас ситуација нешто боља, макар нема гужви, као што је било до пре два дана, када су људи инфузију примали и на ходнику, па и испред болнице на травњацима, како причају они који већ неколико дана долазе редовно.
Мањим гужвама допринело је то што се средње тешки и тешки случајеви транспортују у Нови Пазар и Ужице, сматрају, а у полушали, али са зебњом, један мештанин каже да мисле да су сви заражени.
„Пре два дана је био хаос, није се знало да ли има више људи који су дошли на преглед, да ли у хитној служби. Медицинари су стварно хероји града, можда јесте фраза, али су стварно хероји“, испричала нам је Муамера Куртагић, пацијенткиња, са којом смо разговарали док је чекала да прими инфузију.
Са нескривеним дивљењем према лекарима и другом медицинском особљу, Муамера каже да имају и зараженог медицинског особља.
„Имамо инфектологе који су се на Бежанисјкој коси у Београду борили против вируса, а сада су заражени. Имам снајку која је лекарка, она ради по 12, 13 сати и у кући није у стању да функционише“, додала је.
Муамери се чини да је данас испред Дома здравља мања гужва, јер се, према њеном искуству, иначе чека и по два, три сата само за инфузију.
„Данас је већ боље, видим по мањој гужви, прекјуче је било алармантно. Прво је требало све организовати, нагло се јавио велики број људи, сада већ овде где примамо инфузију има 10, 11 кревета, али било је људи који су и на ходнику примали инфузију и испред болнице, јер било је једино важно помоћи људима“, прича.
И Муамера, као и неколико других пацијената са којима смо разговарали, сматра да је до наглог повећања оних са симптомима вируса корона дошло због непажње и неодговорности грађана.
У марту је, причају, као и за време ванредног стања, све било много боље, јер је мали град, немају ни градски превоз и успели су да се сачувају.
„Полицијски час и први страх помогли су нам да се сачувамо“, каже Муамера.
Када је укинуто ванредно стање, грађани Сјенице су се опустили, а Муамера наводи и да су одмах помисли да вируса више нема.
Нико није носио маске, а по граду је могло да се види само двоје, троје који имају заштитну маску.
Оно што такође себи замерају јесте организовање породичних славља, на којима се окупљало и до 500 људи.
„Проклета славља су све ово направила, а ''помогли'' су и предизборни скупови", каже она и додаје да су и пред локалном банком правили гужву, тискали се, каже "све човек до човека, а нико маску није имао", чекајући да подигну 100 евра помоћи.
И за велики прилив пацијената у Дом здравља у једном моменту највећу кривицу виде у себи самима, јер се, како сами говоре, лекарима нису јављали док нису увидели озбиљност ситуације и до момента док нису били због малаксалости и болова спречени да устану из кревета.
„Дуго смо чекали да се јавимо лекару, сви смо мислили да ''неће то мене'', ''мало сам се прехладио'', ''нешто сам радио, па сам се прехладио''. Лично ја нисам дошла одмах, мало кашљем, није страшно, немам бол, али све узме свог маха“, говори Муамера са кајањем.
Муамера већ четири дана прима терапију ујутру и увече, а преломни тренутак да се јави лекару био је када више од малаксалости није могла да устане из кревета.
„Нисам могла да устанем, осетила сам велику малаксалост, повраћала сам и схватила да немам укус у устима. Тестирана нисам, да ли имам тај вирус или не, не знам, али на терапији сам и сада сам боље. Укус у устима ми се вратио и да знате како је лепо када осећате шта једете“, говори Муамера, сада већ кроз осмех показујући и олакшање што је све боље.
На срећу, она није имала упалу плућа, имала је сув кашаљ као један од првих симптома. Иако расположена у разговору са екипом Тањуга, јер је код ње најгоре прошло, Муамера са тугом и стрепњом нам каже да су грађани сада уплашени.
„Има страха, Сјеница је тужна, пуста, навече када прођете улицама исто је као да је полицијски час“, каже Муамера.
Ипак, не свиђа јој се недовољна одговорност млађих, који се, мада у мањем броју, и даље окупљају у пар локала који раде.
„И даље људи одлазе и испијају кафе, што могу и код куће. Потребно је да се мало стрпимо и биће поново прилике да се окупљамо. Мало више неодговорности је код омладине, нису свесни, мисле да су јаки, млади и да њима ништа не може вирус, међутим ово све напада“, каже Муамера.
У борби против вируса корона, Сјеници помажу и лекари који су прво дошли на испомоћ у Нови Пазар, али су од јуче и овде како би ставили ситуацију под контролу, што је допринело томе да су сада и пацијенти боље збринути и према ономе што они кажу, мање уплашени са надом да ће се изборити са вирусом корона са што мање последица.
