Бенд нема име, а његови чланови кажу да никада нису претерано ни размишљали о томе. Једино им је битно да се окупљају, вежбају и наступају пред публиком, односно да раде оно што воле.
Школски бенд Зрењанинске гимназије чине Маша Поповић (вокал), Михајло Цвејић (гитара), Алекса Торбица (бас гитара) и Вукашин Праштало (бубњеви). Маша и Вукашин су ученици трећег разреда, а Алекса и Михајло су годину дана старији.
- Бенд је настао 2018. године, када је професор музичког васпитања Милан Јерков позвао свакога ко жели и зна да свира да се опроба на заједничким свиркама. Кроз бенд је прошло пуно ученика, многи су желели да свирају, али би углавном одустајали пред неки наступ због треме или других мањих разлога. И ми смо, искрен да будем, у почетку звучали грозно. Нисмо фалширали, већ смо били прегласни. Зато је ту био професор Јерков да нас подучи како да звучимо добро, ко треба да се стиша, појача, ослободи... – прича за “Дневник” гитариста Михајло Цвејић.
Што се тиче музичких жанрова које изводе, они су разноврсни. Претежно свирају рок, фанк, блуз…
- Углавном свирамо обраде. Имамо и неколико ауторских песама, а имали смо и на десетине “џемова”, како ми то волимо да кажемо, односно импровизација на наступима. Узори су нам иконе рока, блуза и фанка, као што су Б.Б Кинг, Џејмс Браун, Џими Хендрикс, Марк Кнопфлер, Пол Макартни и многи други – наводи Цвејић.
Школски бенд је до сада наступао у Културном центру Зрењанина, Народном позоришту, Кристалној дворани и, наравно, у самој Зрењанинској гимназији.
- Као најдражи наступ издвојио бих баш тај у Кристалној дворани. У публици је било око 2.500 људи, заједно са нама је наступао хор, и то је звучало заиста светски. Наравно, тада смо имали највећу трему коју, ако мене питате, обожавам – истиче Михајло.
По мишљењу нашег младог саговорника, “музичка сцена” данас у Србији је више “глумачка сцена”.
- Кад кажем глумачка, мислим на то да је извођачима битнији имиџ од саме музике. Наравно, и даље постоје бендови који кроз своје песме провуку неке нормалне теме и проблеме обичног човека. Исто је и што се тиче музике у свету, само је разноврсније, па имате више избора за слушање – одговара Цвејић.
Он сматра да се код нас млади бендови могу развити и “пробити” на сцену, иако многи тврде супротно.
- Уверен сам да је то могуће, баш због тога што смо мала држава и сви се на сцени међусобно познају. Само треба свирати. Што се наших даљих планова тиче, немамо их, јер је код нас све непредвидиво и због тога је и још узбудљивије – закључује на крају разговора Михајло Цвејић, члан школског бенда Зрењанинске гимназије.
Жељко Балабан
