СОС ЖЕНСКИ ЦЕНТАР Жене су данас спремније да говоре о насиљу

Конференција под називом „Заједно ка превенцији партнерског насиља”, коју је СОС женски центар недавно одржао у Историјском архиву Новог Сада, била је прилика да се говори о томе са којим се изазовима суочава удружење и зашто је битно за заједницу, али и о значајним новинама у 2019. години.
Konferencija „Zajedno ka prevenciji partnerskog nasilja”, SOS ženskog centra foto: S. Milačić
Фото: Конференција „Заједно ка превенцији партнерског насиља”, СОС женског центра фото: С. Милачић

Мисија Центра који постоји 15 година у Новом Саду јесте пружање непосредне помоћи у виду емоционалне, информативне, психолошке и правне подршке, те промоција унапређења права жена и деце, као и подизање свести о праву на живот без насиља путем различитих превентивних програма. Од почетка ове године примили су преко 200 телефонских позива и 100 имејлова.

Око 60 жена затражило је психолошко саветовање, што није мало будући да то подразумева минимум 600-700 сати терапије односно бар шест месеци до годину дана рада како би се само охрабриле да уђу у неки процес, док се много дуже и дубље третирају последице насиља. Осим тога, одржано је тридесетак радионица и семинара, а 50 жена затражило је правне савете.

Поред СОС телефона сваког радног дана од 17 до 21 часа, психолошког и правног саветовалишта, те имејл консултација, једна од новијих активности јесте посредовање у контакту жртава насиља са институцијама.

– Веома нам је битно кад знамо куда жену да упутимо и кад знамо како ће са њом тамо разговарати, шта ће јој понудити, па кад добијемо повратну информацију и заједно креирамо индивидуални план подршке и заштите, што захтева добру сарадњу са институцијама – рекла је координаторка СОС женског центра Ивана Перић. – Ромкињама, рецимо, врло често ништа не значи кад је нешто написано, већ је битно да неко са њима оде до полиције, Сигурне женске куће или Центра за социјални рад. У овој години успеле смо да се повежемо и са професионалцима који раде корективни третман са починиоцима насиља, те смо на тај начин пратиле даљи ризик и пружале подршку у превенирању насиља.

Будући да су за деценију и по достигле ниво зрелости као експерткиње у области родно заснованог насиља, намера им је да од следеће године од волонтерског постану професионално удружење, јер озбиљни донатори траже јасну структуру запослених, док финансирање преко краткорочних пројеката не пружа сигурност.


Саветовалиште за младе

Координаторка психолошког саветовалишта Милана Поповић истакла је примарну превенцију због чега је у марту отворено Саветовалиште за младе.

– Акценат на превенцији као начину за сузбијање насиља подразумева едукацију не само жена већ и шире заједнице, пре свега младих – рекла је Милана Поповић, додавши како већ имају добру сарадњу са факултетима, нарочито Филозофским. – Ментално здравље је најбољи начин да им приближимо ову проблематику. Искуство је показало да слушајући о општим психолошким темама на тзв. љубавним радионицама откривају главне предрасуде које касније могу бити окидач за насиље. Досад смо радиле са средњошколцима, а настојимо да имплементирамо програме и у основне школе и вртиће.


– Жене нам из године у годину јављају да су њихови животи много бољи након обраћања нама, што сматрам великим успехом као и чињеницу да за 15 година ниједна од њих није убијена. Препознатљиве смо и у другим градовима, а принцип анонимности и поверљивости је оно због чега се СОС женски центар сматра сигурним местом – додала је Ивана Перић. – По хрватском моделу, који се показао као добар, терапеуткиња и правница први разговор са женом обављају заједно да би минимизовале секундарну виктимизацију, што и ми повремено урадимо, али пошто смо дуго под велом волонтерског удружења, немамо довољно запослених особа које би могле покрити ту потребу.

С обзиром на чињеницу да се насиље у породици, где 90 одсто жртава чине жене и деца, мање од 20 година сматра кривичним делом, приметан је пораст нивоа препознатљивости истог, те су данас жене спремније да га пријаве и да отвореније причају о томе, тврди она.

– Само ове године педесетак жена затражило је психолошку помоћ, за разлику од лане, кад их је било 45. С друге стране, број телефонских разговора није већи него претходних година, вероватно због ограниченог радног времена. Више позива бележимо после 22 сата, те је потребно проширити услуге и увести дежурства 24/7 – навела је.

Оснаживање жена са села, које често остају невидљиве у друштву, па чак и не знају да у Новом Саду постоји бесплатна психолошка помоћ, једна је од важних мисија СОС центра.

Неретко због обавеза нису у стању да напусте домаћинство и дођу до нас, а контакт преко Скајпа није могућ јер нису саме код куће, те је моја идеја да се повежемо са месним заједницама, па да на терену пружамо подршку – додала је.

С. Милачић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести