У изјави за РТС Шантићева је навела да већ две године траје лагани тренд раста броја новорођених беба – 2016. и 2017. око 160, а за 2018. се очекује и мало више од тога.
То је добро, али није довољно, јер је број умрлих из године у годину све већи. Србија сваке године губи 37.000 становника, указала је Шантићева.
Она је навела да према последњим подацима Завода за статистику у Србији живи мање од седам милиона становника, што није забележено у новијој историји.
Прошле године рођено је 63.000 беба, док је 103.000 људи умрло, што је тренд у целом региону, навела је Шантићева.
Прогнозе Уједињених нација говоре да ће се у најгорој ситуацији наћи Бугарска, која ће до 2040. изгубити 40 одсто станвништва.
Како је истакла, процес старења је још један фактор, јер се живи дуже него пре.
Друштва не знају шта ће са старим становништвом. Јапан је први пут у историји одлучио да отвори врата имигрантима, јер нема довољно новорођених беба и радно способних људи, а стопа смртности је висока, казала је Шантићева.
Просечна старост у Србији је 43 године, а брачни парови у просеку имају 1,48 деце.
Шантићева указује да је Србија једна од држава с најстаријим становништвом на свету, новодећи као контраст пример Африке, где је просечна старост становништва 19 година.
Према њеним речима, Србији је потребан просек од 2,1 детета по брачном пару само да би се одржала проста репродукција, односно да се остане на садашњем нивоу.
Ти проблеми су вишедеценијски, јер негативни природни прираштај у Војводини траје од 1989. године. Београд је једини регион у Србији који бележи пораст броја становника, али само захваљујући досељавању, јер ниједна београдска општина нема позитиван природни прираштај, нагласила је Шантићева.
