С осмехом на уснама услужује их Срђан, момак са Дауновим синдромом. Како кажу они који га познају, Срђан свира хармонику,одлично плива, вози бицикл, помаже родитељима у винограду.
Он ужива у томе да ради и тако постаје најбољи део породице интелектуалаца, високообразованих, вредних и способних људи, каже један корисник Инстаграма, где је објављен овај видео.
Овако развија своје способности и омогућава добру комуникацију са људима.
Даунов синдром је облик хромозомопатије који се јавља као последица тризомије 21. хромозома. Карактеристике су, специфичан изглед лица и умна заосталост као обавезни показатељ овог синдрома. Просечни количник интелигенције младе одрасле особе са Дауновим синдромом је 50, што је еквивалентно са менталном способношћу детета од осам или девет година, мада то може да варира у широком опсегу.
Не постоји лек за Даунов синдром. Ипак, показало се да образовање и правилна брига побољшавају квалитет живота. Нека деца са Дауновим синдромом се образују у типичним школским часовима, док друга захтевају специјализованије образовање.
Неке особе са Дауновим синдромом завршавају средњу школу, а неколицина похађа и више школе. У одраслом добу, око 20% у Сједињеним Америчким Државама ради плаћени посао у неком капацитету, док је многима неопходна заштићена радна средина. Често је потребна подршка у финансијским и правним питањима.
Даунов синдром је једна од најчешћих хромозомских абнормалности код људи. Појављује се код једне на око 1000 беба које се рађају сваке године. Године 2015, Даунов синдром је био утврђен код 5,4 милиона особа и резултирао је у 27.000 смртних случајева, што је смањење са 43.000 преминулих у 1990. години. Описао га је први пут Лагдон Даун 1866. године на сопственом детету, а тек 1959. године је установљено да је узрок овог синдрома тризомија.
И. Р.
