"Задржали смо она три основна правца, а то је набавка нових сложених борбених система из иностранства, затим набавка система наоружања и војне опреме из погона домаће одбрамбене индустрије, као и даљи ремонт и модернизација средстава који се већ налазе у оперативној употреби Војске Србије (ВС). Тај тренд је настављен и у 2023. години. Рекао бих да је можда највећи фокус био управо на средствима из домаће одбрамбене индустрије и немам дилему да ће ова пракса бити заступљена и у 2024. години", рекао је Радуловић.
Када је реч о набавци опреме за ВС из иностранства, он је подсетио да смо 2023. годину почели са првим јавним приказивањем борбених беспилотних летелица CH-95 из Кине, као и ракетног система Мистрал-3 набављеног из Француске.
Након тога, набраја Радуловић, стигао је и први контигент Хамви возила из САД, 66 од 118 колико је планирано да се набави, као и прва серија домаћих оклопних транспортера БОВ-ОТ и возила МРАП М-20, а настављена је и производња домаћих беспилотних летелица Врабац и Пегаз.
Што се тиче набавки које су обележиле други део године, он је издвојио куповину два нова Ербасова транспортна авиона Ц-295, набавку радара француског Талеса, као и набавку неборбених и логистичких возила као што су теретна возила, квадови, ватрогасна возила... Радуловић је истакао набавку 11 половних хеликоптера Ми-35П са Кипра, који ће бити смештени у Краљеву, где се већ налазе четири нова Ми-35М хеликоптера која су купљена у Руској Федерацији.
"Иако је набављено званично 11, видећемо колико ће заиста бити у оперативној употреби, да ли пет или шест. Неопходно је да прођу прво процес ремонта, а потом и модернизације, да би покушали да достигнемо колико-толико приближан ниво са поменута четири која су већ базирана у Лађевцима", рекао је Радуловић.
Када је реч о домаћој одбрамбеној индустрији, он је издвојио процесе серијске модернизације који су у току, модернизацију тенка М-84 на стандард АС1 и АС2, као и модернизацију борбеног возила пешадије М-80 на стандард АБ1. Очекује да, када је реч о плановима за ову годину, за потребе оружаних снага стигне додатни број хеликоптера Х-145 и оцењује да ће се наставити даље опремање средствима из наше домаће одбрамбене индустрије, какви су Мали Милош, Милош М16, Лазари, Норе, МРАП М20, БОВ-ОТ и Пасарси.
Радуловић очекује и наставак сарадње са француском одбрамбеном индустријом, а на питање да ли је време да Србија набави француски вишенаменски борбени авион "Рафал", Радуловић одговара да идеја и планови за набавку тих авиона постоје, али да остаје да се види да ли ће до набавке доћи.
"И оно што је друго питање јесте, ако се заиста уђе у ту причу, колики ће бити период док ми набавимо те платформе, какво ће наоружање бити, да ли ћемо имати (ракете) 'Метеор'", рекао је Радуловић. Он је поменуо сарадњу и са другим француским компанијама, наводећи да се већ користе неки Талесови оптоелектронски уређаји и да постоје идеје да се са Ербасом сарађује, па да се тако поједини системи производе или барем финализују у Србији, као што је беспилотни даљински пилотирани ваздухоплов СИРТАП, па чак и хеликоптер Х-125.
Радуловић подсећа да због рата у Украјини више није могуће набавити оружје из Русије, а када је реч о сарадњи са Кином наводи да постоје приче да се у Кини пронађу алтернативе неким руским системима, али истиче да по питању тога нема званичног става ни у Министарству ни и Војсци, нити има дефинитивних одлука.
Када је реч о набавци ПВО средстава кратког домета, он је навео да се спомиње систем HQ-17, што је кинеска верзија руског система Тор, као и хибридни ракетно-артиљеријски систем ФК-2000, који је сличан руском "Панциру".
На питање да прокоментарише српску наменску индустрију и њене извозне потенцијале, Радуловић је оценио да се она за релативно кратко време опоравила од бомбардовања 1999. и вратила на нека тржишта на којима је бивша Југославија владала.
"Оно што је традиционално, ако говоримо о тржиштима, јесте тржиште Азије, посебно тржиште Блиског истока и тржиште Африке. Купују и земље чланице НАТО-а од нас, па чак и САД, нарочито када погледате крагујевачку Заставу или Први партизан", рекао је Радуловић.
Додао је да Застава на америчко тржиште највише извози сегмент спортског и ловачког наоружања, а да Први партизан у највећој мери своју стрељачку муницију извози управо за САД, Белгију...
Радуловић наводи да се "са свих страна" купује српско оружје, од САД-а, Саудијске Арабије, заливских земаља, Кипра и додаје да је Србија заступљена и на свим највећим регионалним и светским сајмовима наоружања, где, како оцењује, влада велико интересовање за српско оружје.
Радуловић је рекао да и, поред улагања у опремање и јачања српске одбрамбене индустрије, постоји проблем са капацитетима јер је велика тражња на тржишту за свим оружјем, па и српским.
"Ми, нажалост, долазимо у ситуацију да поједине компаније не прихватају нове уговоре, јер су толико оптерећене уговорима које морају да испоштују да просто немају више капацитета да прихватају нове", истакао је Радуловић.
Додаје да проблема нема са кадровима, јер, како каже, Србија има сјајне младе инжињере који прате модерне трендове.
