Кроз НАТО програм "Наука за мир и безбедност", у сарадњи са британским Универзитетом у Манчестеру и америчким Универзитетом "Бејлор" укупно осам српских научника, те пет из Велике Британије и један из САД, покушаће да преокрену ток светске "зелене енергије".
Директор пројекта у Србији, Иван Спасојевић, каже за Тањуг да истраживање које је поверено српском тиму ("Радиациони хормезис у служби повећања приноса биомасе из микроалги") НАТО финансира са 400 хиљада евра, и он почиње следеће недеље.
Циљ истраживања је "угојити" алге из којих ће се затим издвајати масти.
Управо масти, каже, основ су за добијање биодизела чија је тренутна цена на светском тржишту између 4,5 и 5 долара по галону.
"Очекујемо да повећамо биомасу алги за 50 одсто што би на крају требало да доведе до смањења цене биодизела на светском тржишту за 20 одсто", каже Спасојевић.
Он наводи да је биодизел тренутно дупло скупљи од дизела те да је циљ његовог тима да се снизи цена тог горива у свету.
"Кључна ствар за формирање цене биодизела од алги су биолошки параметри алги, а ми управо њих покушавамо да побољшамо", објашњава вођа пројеката и каже да у формирању цене биогорива у свету, узгој алги сада чини 70 одсто цене.
Излагањем алиги високом интензитету светлости, "стресирању", како каже Спасојевић, алга реагујући на стрес ниског интензитета почниње да се гоји и производи масти које су основ за стварање биогорива.
Он објашњава да је биомаса из микроалги једини одрживи извор за производњу биодизела који могу користити сви мотори са унутрашњим сагоревањем.
"Проблем је у томе што алге не праве довољно масти, али ми имамо начин да то убрзамо", каже Спасојевић, али не открива све "тајне" поступка.
Сигуран је да је реч о револуционарном пројекту у светским оквирима.
"Док цена дизела осцилује и зависи од геоплоитичке ситуације у свету, цена биодизела у свету полако пада, а ми планирамо да убрзамо тај пад", каже Спасојевић и напомиње да биодизел из алги може да се "кува" на било ком месту, јер је рецептура "једноставна".
Србија, сматра он, сама може да произведе количине довољне за основне потребе и може да смањи трошкове који су везани за увоз овог горива.
Наша земља, појашњава Спасојевић, има Стратегију примене обновљивих извора енергије, која до 2020. године треба да износи 27 процената од укупне производње енергије, а овим пројектом, истиче, Институт ће овом циљу значајно допринети.
"Можете да производите биодизел из алги било где. На необрадивим земљиштима, на крововима зграда, а све то повећава енергетске капацитете наше земље", каже.
Али, напомиње, крајњи глобални циљ је да се изградњом биореактора у Србиј, али и у многим земљама света, допринесе чисћењу "артерија" планете.
Мима Романовић, докторанд на Хемијском факултету у Београду, један од четворо истраживача на овом пројекту, који су добили трогодишњу НАТО стипендију, истиче важност усавршавања младих из Србије кроз овај пројекат на најпрестижнијим светским универзитетима.
"Универзитет у Манчестеру је значајан, јер су већ радили на микроалгама и имају процесе који су већ установљени", каже она и објасњава да ће млади српски научници сарађивати са стручњацима из Манчестера, "да би повећали проценат масти и биомасу алги".
Од новца који им је додељен, објашњава Спасојевић, биће плаћене стипендије, опрема у вредности од 150 хиљада евра која остаје у власништву Института, потрошни материјал, али оно са чиме Институт мучи муку је, простор за рад.
"Налазимо се у јако ограниченом простору. Мој одсек има 210 квадрата и у њему раде 33 истраживача, а сам Институт се иначе налази на пет локација у Београду, што додатно отежава рад", наводи он.
Али, каже, да ће истраживачи радити и дању и ноћу да заврше пројекат и у садашњим условима и нада се да ће држава препознати важност Института и пројекта на којем раде.
