Овогодишње осмаке, који се одлуче за гимназијско школовање , у септембру ће дочекати све оно што је у досадашњим гимназијама било добро, то јест школе које ће их припремати за академско образовање на општем, природно - математичком и друштвено језичком смеру, али и многобројне новине, које ће, после више неуспелих покушаја минулих година и гимназије увести у 21. век - каже председник Заједнице гимназија Србије и потпредседник Радне групе за унапређивање гимназијског образовања др Радивоје Стојковић. - Почетком године, на иницијативу министра просвете Младена Шарчевића, формирана је Радна група, коју чине представници Министарства просвете и Заједнице гимназија Србије и коначно смо се договорили о свим неопходним изменама у гимназијском школовању.
По речима др Стојковића већ се увелико ради на иновирању наставних програма свих предмета, а значајне промене догодиће се и са наставним планом.
- У део програма уводи се принцип изборности, тако да ће, поред и до сада обавезних изборних предмета - грађанског васпитања и веронауке, од јесени гимназијалци већ у првом и другом разреду бирати још два изборна програма - каже др Стојковић. - На списку Министарства просвете биће шест оваких програма: језик, медији и култура; појединац, група и друштво; здравље и спорт; образовање за одрживи развој; примењене науке и уметност и дизајн. Од ових програма, свака гимназија изабраће четири које ће нудити својим ученицима. Ученик ће у првом разреду изаберати два, а у другом ће моћи да настави да слуша та два, или изабере друга два. Сваки од ових програма биће заступљен с по једним часом недељно.
У трећем и четвртом разреду као изборни програми остају образовање за одрживи развој; уметност и дизајн, а примењене науке гранају се на оне усмерене ка медицинским и оне усмерене ка техничким наукама. Поред тога, изборни програми биће и основе геополитике; економија и бизнис; религије и цивилизације; методологија научног рада и савремене технологије. Од ових девет програма, свака гимназија изабраће пет које ће понудити својим ученицима, а ученик ће опет изабрати два, али овај пут после годину дана неће моћи да их мења, него ће их слушати две године и то два часа недељно.
И мада ове новине у гимназије уводе неке нове програме по речима др Стојковића, нико од тренутно запослених у гимназијама неће остати без посла. Наиме, како је већина новоуведених изборних програма интердисциплинарна, већ према наставним садржајима, предаваће их различити, а већ постојећи наставници. Поред тога, додатни часови у наставничкој норми појавиће се и због вежби, на којима ће се одељења делити на пола.
- За изборне програме формираће се групе од минимум 15 ученика и наравно, оцене ће улазити у просек-каже др Стојковић. - У првом и другом разреду ова два часа изборних програма биће 32. и 33. у недељном распореду, то јест биће два часа недељно више него сада, што није неко нарочито оптерећење, јер наши гимназијалци сада имају мање часова него већина њихових вршњака у другим европским државама, где недељно оптерећење иде и до 40 часова недељно. Друга два часа изборних програма, која се појављују у трећем и четвртом разреду, неће додатно оптеретити ученике, јер су добијена прерасподелом постојећих часова, како због тога што су досадашња два предмета у четвртом разреду, социологија и устав са правима грађана, спојена у један, тако и због друге велике новине , а то је увођење вежби у наставу неких предмета. А вежбе ће у другом, трећем и четвртом разреду гимназијалци имати из биологије, хемије, физике и страних језика, они на друштвено језичком смеру имаће и из филозофије у трећем разреду, док ће у свим разредима рачунарство и информатика, уместо досадашњих теоријских часова и блок наставе, бити заступљени само са вежбама. На овим вежбама ће се одељења делити на групе од по 15 ученика.
- Појачана је и настава математике и то тако што ће у трећем и четвртом разреду овај предмет бити заступљен, уместо са досадашња два, са три часа недељно, а у природно математичком ће у четвртом , уместо са досадашња четири, бити заступљен са пет часова недељно - каже др Стојковић. - Разлог за ово лежи у чињеници да је математика обавезан предмет на матури за све гимназијалце, као и српски језик. Поред ова два обавезна, за матуру ће гимназијалци бирати још један предмет и сва три ће полагати писмено. Новина је и да ће ђаци бирати да ли ће на матури полагати тестове са задацима средњег или напредног нивоа. За ученике који се одлуче за средњи ниво, матура ће бити само завршни испит на крају гимназијског школовања, док ће онима који се одлуче за напредни ниво то бити и улазница за факултет. С обзиром на то да ће факултети моћи да траже и полагање додатних предмета при конкурисању, гимназијалци ће моћи да изаберу и додатна два предмета, које ће полагати на матурском испиту, већ према томе који факултет желе да упишу.
Ова матура биће државна, то јест тестови ће бити исти у целој држави и полагаће је сви у исто време, а први ће бити данашњи прваци у гимназијама.
Д. Девечерски
