Симптоми смањене фунцкије штитасте жлезде су многобројни, јављају се постепено и због тога могу да прођу непримећено. Најчешће пацијенти наводе умор, поспаност, гојење, опадање косе, ломљиве нокте, с тим да се релативно често јављају и поремећаји менструалних циклуса код жена и смањен либидо код мушкараца.
Доценткиња др Ивана Бајкин из Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Војводине каже како се дијагноза поставља лабораторијским испитивањима, које показују повишен ТСХ и ниски Т3 и Т4.
- Ако сумњамо на Хашимото тироидитис урадићемо и антиТПО и антиТг антитела која би требало да буду позитивна. У оквиру додатних испитивања ради се и ултарзвучни преглед штитасте жлезде. Хипотиреоза се лечи свакодневном применом хормона штитасте жлезде, левотироксина. Овај лек се узима ујутру, одмах по буђењу, са чашом воде и требало да буде сам у желуцу бар 20 до 30 минута, што значи да треба одложити пијење других лекова, јутарње кафе или доручак за толико - наводи др Бајкин.
Код аутоимуних обољења је важно имати на уму да пацијенти могу да развију и друга аутоимуна обољења истовремено, као што су целијакија, мегалобластна анемија, Адисонова болест, те повремено да се ради скрининг на њихово присуство.
Директорка Клиничког центра Војводине ендокринолог професорка др Едита Стокић каже како је пандемија ковид-19 хипотиреозу поново ставила у жижу интересовања, јер је примећено да су пацијенти са обољењима штитасте жлезде имали често тежу клиничку слику ковида са неповољнијим током. Обично су у питању били пацијенти који су се нередовно контролисали код ендокринолога и који нису редовно узимали терапију за хипотироизу.
- У свим ковид јединицама Клиничког центра Војводине је процењивана функција штитасте жлезде и то код свих пацијената који су навели да се од раније лече од било ког поремећаја тироидне функције, али и у случају присуства других индикација за ово испитивање. Доза левотирксина је по добијању налаза коригована да би се постигао оптималан ниво хормона - напоменула је др Стокић.
Током праћења пацијената по отпусту из болнице након лечења од ковид-19 уочено је код неких од њих новонастало обољење штитасте жлезде субактуни тиродитис. Др Бајкин каже како за то обољење још увек није познат тачан механизам настанка, али му увек претходни вирусна инфекција респираторног тракта, што је и ковид-19.
- Обољење се јавља око 10 до 14 дана после вирозе, манифестује се болом у врату у пределу штитасте жлезде, повишеном телесном температуром, презнојавањем, лупањем срца, мршављењем, дрхтањем шака. Ови симптоми су последица појачане функције штитасте жлезде, хипертиреоизе, која настаје због распадања ћелија штитасте жлезде и отпуштања веће количине хормона у крвоток. Лечи се мировањем, антипиретицима и аналгетицима, а по санацији акутне фазе болести јавља се хипотиреоза која је обично такође пролазног карактера, али може да траје и до неколико месеци - објашњава др Бајкин.
Др Стокић поручује како су болести штитасте жлезде честе и на њих треба мислити. Код потврђених болести важне су редовне контроле код ендокринолога, како би се спречиле теже форме обољења са компликацијама.
н Љубица Петровић
Редован рад амбуланте
Др Стокић истиче како је и током трајања пандемије изазване ковид-19, у време када је КЦВ имао највећи број хоспитализованих пацијената, као и сада, амбуланта Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦВ је радила и ради у пуном обиму и пружа услуге за пацијенте.
