Јоаким и Ана били су родитељи Богомајке. Дуго нису могли да имају децу па су молили Бога да им подари дете као што је Авраму и Сари подарио Исака. Једнога дана док се Ана молила у воћњаку под дрветом ловора, јавио јој се анђео и саопштио јој да ће убрзо постати мајка. Убрзо је добила ћерку којој је дала име Марија што значи "висока" или "господарећа".
Марија је већ у трећој године одведена у јерусалимски храм, а од седме је живела уз богослужења, ручни рад, молитву и читање Светог писма. Са 15 година добила је вест да ће родити сина божијег. Арханђел Гаврило јавио јој се и донео вест. Марија је Исуса одвела у цркву по рођењу, тридесет година провела је у Назарету и пратила је Исуса на путу до распећа.
После његовог вазнесења, живела је још 24 године. Провела их је лечећи болесне. Живела је у Јерусалиму, а као што је примила вест о рођењу сина, тако јој је анђео донео вест и када ће се упокојити. Даном њеног упокојења сматра се 15. август када се слави Велика Госпојина.
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, овај дан је означавао време када се почињало са орањем и сетвом зимских усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа. Пилићи излегнути у ове дане, према предању, биће добре носиље. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу.
У Шумадији овај дан се сматра великим празником и славом. Домаћини који не славе славу, одлазе са породицом на саборе и вашаре, који се одржавају око цркава. Овај дан је, према веровањима, погодан и за одржавање свадби и веридби.
