Истраживачи су рекли да би начин на који неки људи конзумирају храну богату мастима и угљеним хидратима могао "испунити критеријуме за дијагнозу поремећаја зависности".
Понашања која задовољавају тај критеријум су, између осталих, интензивна жудња, симптом одвикавања, мања контрола над уносом и наставак употребе упркос последицама попут гојазности, поремећаја преједања, лошијег физичког и менталног здравља, нижег квалитета живота, наводе истраживачи.
Тим међународних истраживача указује на мета-анализу 281 студије из 36 различитих земаља. Научници кажу да би, означивање неке хране с високим уделом угљенохидрата и масти као "зависничке", потенцијално могло да побољша здравље кроз промене друштвених и клиничких политика.
- Постоји конвергентна и доследна подршка ваљаности и клиничкој важности зависности од хране - рекла је Ешли Герхарт, ауторка чланка и професорка психологије на Универзитету Мичиген у САД-у.
- Признавањем да одређене врсте прерађене хране имају својства материја које стварају зависност, могли бисмо помоћи у побољшању глобалног здравља - додала је.
То би такође подстакло више истраживања у тим подручјима, напомињу аутори.
- С обзиром на то колико је та храна распрострањена – чини 58 посто калорија које се конзумирају у Сједињеним Државама – постоји толико тога што не знамо - нагласила је коауторка Александра Ди Феличеантонио, доцентица на Институту за биомедицинска истраживања Фралин у САД.
Адитиви такође доприносе
Истраживачи из САД, Бразила и Шпаније истичу да “рафинисани угљени хидрати или масти изазивају сличне нивое допамина у можданом стриатуму као оне које се виде код супстанци које изазивају зависност, попут никотина и алкохола“.
- На основу тих бихевиоралних и биолошких паралела, храна која садржи висок ниво рафинисаних угљених хидрата или додатих масти јак је кандидат за супстанцу која изазива зависност - додају.
Прехрамбени адитиви такође могу допринети „зависности од ултрапрерађене хране“, рекли су.
Иако адитиви, који се додају храни због укуса и како би "побољшали осећај у устима", сами по себи вероватно неће изазвати зависност, могли би "постати снажни појачивачи учинака калорија у цревима", написали су.
Међутим, научници наглашавају да нема сва храна потенцијал стварања зависности.
- Иако је потребно додатно пажљиво истраживање како би се утврдио тачан механизам којим ова храна изазива реакције зависности, ултрапрерађена храна с високим уделом рафинисаних угљених хидрата и масти јасно се виде у обрасцима зависности и доводе до штетних здравствених исхода - закључују истраживачи.
Ултра-прерађена храна с високим уделом рафинисаних угљених хидрата и додатих масти привлачна је и конзумира се компулзивно, па може изазвати зависност, додају.
Аутори рада, који је објавио Тхе БМЈ, дали су пример порције лососа и чоколадице – лосос има размеру угљених хидрата и масти отприлике 0 према 1. Насупрот томе, чоколадица има размеру угљених хидрата и масти 1 према 1, што чини се повећава потенцијал зависности од те хране.
- Много ултра-прерађене хране има више нивое оба. Та комбинација има другачији учинак на мозак - додала је проф. Ди Феличеантонио.
К1инфо
