Годишња оптерећеност лекара, односно просечан број посета по лекару био је 8.179 у Србији, 8.445 у Војводини и 8.084 у централној Србији, што представља 111, 115 и 110 посто испуњења стандарда годишње мере извршења, у односу на Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, наводи се у Анализи.
Овај Правилник дефинише критеријум у погледу кадра, а који у области здравствене заштите одраслих износи један доктор медицине или доктор медицине специјалиста на 1.600 одраслих становника, као и критеријум у погледу мера извршења, који у области здравствене заштите одраслих износи 35 посета дневно и 7.350 годишње код лекара.
У Севернобачком округу било је 85 лекара, који су годишње имали по 8.338 пацијената, а извршење им је било 113 посто. Средњебанатски округ има 102 доктора, који имају по 7.648 пацијената, а извршење лекара је 104 посто. У Севернобанатском округу 65 лекара имало је годишње 8.935 посета пацијената, а њихово извршење је 122 посто. Јужнобанатски округ има 140 доктора, годишње прегледају по 8.459 пацијената и извршење им је 115 посто. У Западнобачком округу је 82 лекара у просеку имало годишње по 9.022 пацијента, те им је извршење било 123 посто. Јужнобачки округ има 286 доктора, који у просеку годишње прегледају по 8.191 пацијента, а извршење је 111 посто.
У Сремском округу 145 лекара у просеку годишње има 9.009 пацијената и њихово извршење је 123 посто. Војводина укупно има 905 лекара за одрасле у примарној здравственој заштити, они прегледају по 8.445 пацијената годишње, што значи да је просечно извршење војвођанских доктора 115 одсто.
Оптерећеност лекара бројем становника старијих од 20 година у 2016. години износи 1.668 одраслих становника на једног лекара у здравственој заштити одраслих. Посматрајући период од 2008. до 2016. године, може да се уочи да се оптерећеност лекара у здравственој заштити одраслих бројем становника углавном смањивала, до наглог пораста оптерећености 2015. године и незнатног смањења 2016. године. Оптерећеност бројем дневних посета по лекару је у периоду од 2008. до 2016. износила од 31 до 39 посета, а одрасли становник Србије је у просеку посећивао свог изабраног лекара четири до пет пута годишње. У 2014. години наступила је забрана запошљавања, те се тиме може објаснити пораст оптерећености лекара бројем посета, каже се у “Батутовој” Анализи.
Годишња оптерећеност лекара бројем посета прекорачује мере извршење у 22 округа у Србији, у три округа оптерећеност је незнатно испод мера извршења и износи 91 одсто у Колубарском округу, а 94 одсто је извршење у Мачванском и 97 одсто у Зајечарском округу.
„Просечан број одраслих старијих од 20 година на једног лекара износи 1.668 у Србији, централној Србији 1.666, а 1.674 у Војводини. Ако се сагледа оптерећеност лекара бројем одраслих, може се видети да је у односу на Правилник она мања у десет округа, а најнижа вредност је у Јабланичком округу, где износи 1.215 одраслих по лекару. Највиша вредност је у Подунавском округу“, каже се у “Батутовој” Анализи.
Дневна оптерећеност лекара рачуната је на 210 радних дана и мања је у Мачванском, Колубарском и Зајечарском округу, од датих мера извршења, које износе 35 посета код лекара опште праксе. У Севернобачком округу лекари дневно имају 40 пацијената, у Средњебанатском 36, у Севернобанатском 43, у Јужнобанатском 40, у Западнобачком 43, у Јужнобачком 39 и у Сремском округу 43. просечно лекари у Војводини имају по 40 пацијената.
„Када се анализира коришћење службе здравствене заштите одраслих, види се да је у Србији сваки одрасли становник у просеку 4,9 пута посетио свог лекара. Од тога је углавном долазио због дијагностике и лечења неког обољења или стања, а свега 0,1 пута због превентивне услуге“, показала је Анализа.
Љ. Петровић
