Корона нас годинама не напушта, грип је потврђен крајем прошле године, после њега нам је стигао велики кашаљ, а 6. фебуара и мале богиње. Због великог кашља епидемија је пријављена у Београду, а лекари очекују да се исто деси и са морбилима Кажу да су спремни и на то.
Од малих богиња оболео је дечак (15), тако што га је заразила мајка која је била у иностранству. Она је лекарима рекла да је морбиле прележала у детињству, у шта се сумња, јер је све утврђено на основу клиничке слике не лабораторијски. Такође, ни она није вакцинисана, а ни син за ког је навела да није јер је одлагано уз препоруку лекара.
Дечак се налази у Клиници за инфективне и тропске болести у Универзитетском клиничком центру Србије, због упале плућа.
С обзиром на све околности, на то да су нам морбили стигли и да немамо довољан обухват вакцинације, лекари очекују да дође и до епидемије малих богиња.
Педијатар Саша Милићевић каже за Телеграф да заиста постоји могућност да дође до епидемије малих богиња. Каже да је за то довољно да једно или два детета буду заражена у вртићу, да би се морбиле прошириле.
- Знате да су мале богиње једно од најзаразнијих дечјих болести. Довољно је да у вртићу једно или два детета буду заражена и да се мале богиње прошире на оне који нису вакцинисани или нису прележали - каже др Милићевић.
Посебне мере "Батута", контрола здравствених картона деце
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са Министарством здравља је доставио здравственим установама предлог мера за пооштрен надзор над овом болешћу.
У "Батуту" напомињу да у случају појаве температуре веће од 38,5 степени, као и појаве оспе по телу, уз цурење из носа и црвенило очију, потребно се јавити хитно изабраном лекару у дому здравља.
- Имајући у виду епидемиолошке карактеристике ове болести, обавезе према Плану активности за одстрањивање малих богиња у Србији, Институт " Батут” је у сарадњи са Министарством здравља доставио здравственим установама предлог мера за пооштрен надзор над малим богињама. Мере обухватају пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, вакцинација осетљивих лица из контакта са оболелим унутар 72 сата...
- Хитном и ванредном ревизијом вакциналне картотеке од стране педијатара у домовима здравља потребно је евидентирати невакцинисану и непотпуно вакцинисану децу према узрасту и спровести њихову вакцинацију у складу са Календаром имунизације - наводе у "Батуту" и позивају родитеље да у договору са изабраним лекаром детета зажажу термине за долазакна вакцинални пункт у дому здравља.
Како код мале деце и код одраслих могу да се јаве компликације ове болести. Како др Милићевић објашњава, одрасли могу да добију упалу плућа или енцефалитис.
- Све су то стања која захтевају хитну медицинску пажњу - истиче он и додаје да када је реч о симтомима код одраслих може да се јави и главобоља.
Симптоми малих богиња код деце, поред оспе, подразумевају малаксалост, повишену температуру, несаницу и нервозу код деце. Напомиње, међутим, да оспа и висока температура не морају одмах да указују да се ради о малим богињама.
Прецизира да оспа почиње иза ушију и спушта се низ врат, а да се око очију може јавити црвенило.
И др Ивана Беговић Лазаревић, епидемиолог Градског завода за јавно здравље рекла је да је епидемија морбила могућа, јер нисмо достигли потребни обухват вакцинисаних:
- Вирус још увек није у циркулацији код нас, али с обзиром на тренутни степен вакцинације који још увек није достигао 95 посто, постоји увек ризик од појаве вируса морбила, који је један од најзаразнијих. Ово ствара повољне услове и предиспозиције за ширење вируса међу осетљивим групама, посебно међу особама које нису вакцинисане, што може резултирати повећањем броја оболелих. Ефекти овога ће се вероватно показати у наредном периоду - рекла је она за К1.
Епидемија малих богиња у Србији, последњи пут је забележена 2017/18 године. Тада је било преко 6.000 оболелих и 15 смртних исхода. Само у Београду је било 2,100 заражених. Др Ивана Беоговић Лазаревић каже, да је тада обухват био 98 посто.
- Те године смо забележили обухват од 98 посто деце узраста од две године који су примили прву дозу ММР вакцине. Међутим, у наредној години, тај обухват је опао на 80 посто. Разлог овог значајног пада може се повезати са пандемијом, јер су родитељи били забринути да изложе децу потенцијалном ризику од ЦОВИД-19 приликом одласка на рутинске вакцинације. У 2021. години, обухват вакцинацијом првом дозом опао је на 73 посто. Међутим, у 2022. години, постигнут је раст од 20 посто, достижући обухват од 83 посто. Прелиминарни подаци за 2023. годину указују на даљи раст, предвиђајући обухват од 88 посто. Иако је постигнут напредак у подизању обухвата вакцинацијом, још увек нисмо достигли ниво неопходан за постизање колективног имунитета који би спречио ширење вируса у колективу. Настављамо са напорима да подстакнемо родитеље на вакцинацију деце како бисмо заједнички допринели заштити популације од потенцијалних болести - напомије она.
Разлика између морбиле и варичеле
Поред дијагностикованих морбила, међу децом има доста и варичеле. Професор др Владимир Петровић, директор Института за јавно здравље Војводине, објаснио је раније за Телеграф.рс се ове болести разликују по свом клиничком току, а највише по изгледу оспе.
- Код малих богиња оспа је макулопапулозна односно ситно брашнаста, траје неко време па нестане. Код варичеле (овчије богиње) оспа је везикуларна односно, присутни су мали мехурићи испуњени течношћу неколико дана, потом пуцају и након тога се претварају у мале красте. При томе оспа код варичеле иде у неколико таласа, на сваких 3 до 5 дана - објаснио је проф. др Петровић за наш портал.
Истиче да дезинформације које тврде да вакцина ММР изазива аутизам и даље шире страх међу људима, иако је аутор студије која је покренула ту теорију изопштен од стране медицинске заједнице.
- Овај мит и даље остаје присутан у општој популацији, упркос бројним истраживањима која јасно показују да не постоји узрочна веза између вакцине ММР и аутизма. Нажалост, многи родитељи повезују појаву аутизма код деце са вакцинацијом која се обавља око првог рођендана, када се развија њихова комуникација са околином. Међутим, важно је разумети да је ова повезаност само хронолошка, а не узрочна, а то доказу је и студија која је спроведена на више од 14 милиона деце. Истраживања су доказала да не постоји веза између аутизма и ММР вакцине - каже докторка и напомиње да је вакцинација неопходна како би се искоренили морбили:
- Да бисмо стварно искоренили морбиле, неопходно је да спроведемо одређене активности. То укључује прво елиминисање морбила, а потом и искорењивање болести. Бројне земље су већ на путу ка остварењу овог циља, али је кључно да радимо на повећању обухвата вакцинације. Једног дана, надамо се да ћемо моћи да прогласимо крај морбила, а вакцинација је кључна у остварењу тог циља, уз пажљив надзор лекара - закључила је др Ивана Беоговић Лазаревић.
