- Према подацима којима располажемо, обухват првом дозом ММР вакцине у АП Војводини током 2022. године је био 84,5 одсто, а другом дозом (пред полазак у школу) био је 90 одсто. Током исте године, обухват првом дозом ММР вакцине у Граду Новом Саду је био свега 74 одсто, а другом дозом 79 процената – наводи професор Ристић и додаје како су подаци о обухватима имунизацијом вакцинама из календара деце за 2023. годину за територију АП Војводине у фази прикупљања и обраде.
По његовим речима, падом обухвата имунизацијом против морбила стварају се услови за избијање епидемије ове болести. То је био сценарио у свим претходним епидемијама морбила.
Календар обавезних имунизација
Одмах по рођењу, односно у првом месецу живота бебе треба да добију БСГ (бе-се-же) и прву доза ХБ (против хепатитиса Б) и ХБИГ (она се даје код акцидента са инфективним материјалом и код новорођенчади ХбсАг позитивних мајки, по препоруци у првих 12 сати, у дози коју прописује произвођач). У другом месецу живота се поново даје ова вакцина. У трећем месецу живота, најбоље одмах по навршеном другом месецу, бебе добијају прву дозу три вакцине, и то ДТП (вакцина против дифтерије, тетануса и великог кашља која садржи токсоиде дифтерије и тетануса и инактивисану корпускулу Бордетелла пертусис), ОПВ (жива орална тритипна полио вакцина против дечије парализе, која садржи сва три типа жива ослабљена полиовируса) те Хиб (коњугована вакцина против обољења изазваних хемофилусом инфлуенце типа Б). Друга доза ове три вакцине се даје поново са три и по месеца. До шестог месеца се даје трећа доза ове три вакцине, као и треће доза ХБ вакцине.
Од 12. до навршеног 15. месеца живота даје се ММР вакцина (вакцина против малих богиња, заушака и црвенке - рубеоле која садржи живе али ослабљене вирусе малих богиња, заушака и црвенке). Од 17. до навршеног 24. месеца живота бебе треба да добију прву ревакцину за ДТП и ОПВ.
У седмој години, пре уписа у први разред основне школе, деца добијају ревакцину за ММР и другу ревакцину за ОПВ и ДТ (вакцина против дифтерије и тетануса која садржи токсоиде дифтерије и тетануса). У 12. години живота деца добијају три дозе ХБ уколико она није раније примљена (нулти месец, после месец дана и после 6 месеци). У 14. години, у завршном разреду основне школе, деца добијају трећу ревакцину ОПВ и ДТ (вакцина против дифтерије и тетануса).
Одрасли на сваких 10 година од 30. године на даље, добијају вакцину ТТ (против тетануса). Како напомињу на сајту Републичког фонда за здравствено осигурање, оостоје и вакцине које се дају по клиничкој индикацији (хепатитис Б, пнеумокок, менингокок) и експозицији (хепатитис Б и беснило).
– Епидемија морбила је озбиљна претња јавном здрављу. Не треба ићи далеко па се сетити претходне велике, најмасовније епидемије морбила у нашој земљи за последњих 30 година, у којој је током 2017/18 званично било више од 5.800 оболелих. У тој епидемији, 95 одсто оболелих су били невакцинисани или непотпуно вакцинисани или непознатог вакциналног статуса. Сваки трећи је био хоспитализован, а умрло је чак 15 наших грађана – упозорава др Ристић.
Професор напомиње и како је тек са избијањем ове епидемије нагло порасла свест грађана о потреби хитне вакцинације све претходно невакцинисане деце, па је тако, на пример, на територији Дома здравља Нови Сад за време трајања епидемије морбила (октобар 2017-април 2018) апликовано два пута више доза ММР вакцине него у истом периоду претходне 2016/17. године, када није било епидемије.
– Поменута велика епидемија морбила је прошла, па су и навике неодвођења деце на вакцинацију поново враћене. Овај вид спровођења имунизације, који се темељи на иницијативи покренутој страхом, а не свешћу о обавезности вакцинације и здравствене користи за појединаца и заједницу, неће бити довољан да елиминишемо мале богиње, ни ми, ни остатак света – истиче проф. Ристић.
Свесни чињенице да живимо у ери инфодемије, треба ипак издвојити и запамтити податак да вакцине спашавају животе, не угрожавају га – истиче саговорник „Дневника”. Узимајући у обзир најчешће разлоге родитеља за одлагање вакцинације различитим вакцинама, требало би још једном истаћи да су нежељене реакције након вакцинације углавном благе, локалног типа и пролазе без терапије.
- Теже нежељене реакције након вакцинације, од којих родитељи стрепе, толико су ретке, да је ризик од њих једва у нивоу ризика од удара грома. Према томе, заштитимо нашу децу на време свим вакцинама из календара имунизације и обезбедимо услове да у будућности и наша деца и њихова деца живе без појаве оних заразних болести од којих су наши савременици и старији оболевали и умирали – истиче др Ристић и напомиње како изузетно велику улогу у обезбеђивању информација од значаја о вакцинама имају, пре свих, педијатри, али и сви медији.
Љубица Петровић
