Према статистици из године у годину све више опада број склопљених бракова и рођене деце, док су у порасту разводи, ванбрачне заједнице и стопа морталитета.
Један од најјаснијих указатеља тих бројки свакако је податак да је 2016. године око 130.000 људи мање него по последњем Попису становништва из 2011. године, када је у Србији живело 7.186.862 становника.
Финансијски проблеми и „остала нерешена питања” најчешћи су разлози због којих млади нису спремни да ступе у брак, рекле су нам психолози и породични психотерапеути Јелена Бранковић и Јована Јестровић из Центра за подршку раном развоју и породичним односима „Хармонија” из Новог Сада. На тај списак се, свакако, могу додати и емотивна незрелост, ставови да брак „све мења”, али и традиционално, патријархално гледање на ту врсту заједнице која данас све мање одговара женском полу.
"Одлагање брака присутно је у великој мери и чини се да је један од разлога, који је у великој мери повезан са том одлуком, чињеница да су млади прилично навикнути на комфор и да су свесни промена које брак доноси, као и да идеја да је развод легитимна опција, не доводи претерано до толеранције ", истичу наше саговорнице.
То да ли су млади парови мање спремни или не желе да ступе у брак, такође чини „круг” из којег је тешко изаћи, јер што су мање спремни, мање и желе да буду у браку. А што мање желе, мање имају прилику да се припреме.
Партнерске везе изгледају прилично другачије него што је то било пре само неколико деценија уназад. Према Попису становништва из 1981. године, непуних 19,5 одсто становништва је било неожењено/неудато, а тај проценат данас достиже 27,9. У браку је у другој половини прошлог века било њих 68,6 одсто, а данас 55,1, док су се разводи повећали са 3 на 4,9 одсто. Кад већ говоримо у бројкама, постоји видљива разлика и када је реч о браковима у градским и сеоским насељима. Тако је више склопљених бракова на селу, а разведених и самаца у граду.
Услед друштвених промена, и брак и партнерске везе претрпеле су бројне промене, и млади данас имају више избора и алтернативе него раније. Међу њима је најзаступљенији концепт ванбрачне заједнице који се, као питање појављује тек у последњем попису. У Србији има око 236.000 ванбрачних заједница чији партнери имају више од 15 година, док више од половине таквих парова нема децу. Подаци указују да је међу Ромима најзаступљенији тренд ванбрачног заједништва, док их на територији Војводине највише има у општини Бела Црква.
Питање (не) ступања у брак дакако утиче и на наталитет који је, такође, у константном паду. Скоро свако пето домаћинство у Србији се води као самачко, док је у просеку 2,88 чланова по породици. Природни прираштај наше државе је у минусу и број становника наше земље се сваке године смањује за око 35.000. У Војводини једино општина Нови Сад има позитиван природни прираштај, док је нешто боља ситуација у општинама са југа Србије као што су Сјеница, Нови Пазар, Тутин и Прешево.
"Одлагање брака природно доводи до одлагања потомства, а прича о смањењу наталитета је последњих година веома заступљена. Наравно, ради се о томе да све повлачи једно друго", кажу психотерапеуткиње из Центра „Хармонија”.
За причу о наталитету релевантна је и чињеница да се у данашње време највећи број жена остварује и у професионалној улози, те да наше друштво не заузима претерано високо место на лествици друштава чије популационе политике подржавају родитељство што је, наравно, повезано са мотивацијом за родитељство код парова.
Последња статистика из 2011. године каже да се у Србији разишло 4,9 одсто парова, највише у градским насељима. У Војводини највише развода има у Сенти и Суботици, док се супружници махом растају између 40. и 59. године старости. У 2016. највише разведених бракова има децу, те у 72 одсто случајева она припадну мајци.
Током 60-их година, у нашој држави је било више развода него у Чешкој, Швајцарској, Белгији, Данској, Финској и Португалији, а данас су те земље водеће, уз Русију која је „победник” са 4,5 одсто растављених бракова.
Одлазак код психолога је и даље многима табу-тема и срамотан чин, међутим нисмо ни свесни колико нам такве терапије могу помоћи. Исти случај је и са одласком на брачно саветовање. Парови се најчешће јављају на брачну терапију када у њиховом функционисању постоји нешто што су на разне начине безуспешно покушали да реше.
"Ситуације у којима се јављају су бројне, попут љубоморе, учесталих конфликата, осећаја да су се партнери охладили и удаљили, неслагање око васпитавања деце, прељубе... -", наводе Јелена Бранковић и Јована Јестровић из центра „Хармонија”.
Према њиховим речима, оно што се често испостави као основа проблема, јесу различити концепти љубави и блиских односа које партнери имају. Оно што је заједничко већини парова који дођу у наш Центар, јесте да се углавном ради о партнерима који су мотивисани да остану у браку и односу, док су ређе ситуације када се јаве за помоћ да се на што бољи начин разиђу.
Луди камен после тридесете
У 2016. години статистика бракова бележи да мушкарци у просеку имају око 31 годину кад први пут стану на „луди камен”, док жене имају око 28 година. Такође, просечна старост мајке је 29,6 година, с тим што у градовима жене чешће пређу 30. пре него што се одлуче да роде децу.
Леа Радловачки
