"Папа Фрања нема намеру да у оквиру свога понтификата изврши канонизацију Алојзија Степинца, због тога што се са пролажењем времена умножавају разлози због којих је он и посумњао да је треба извршити", рекао је Танасковић.
Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, рекао је за Спутњик да папа Фрања сматра да је хришћанство под таквим изазовима да бискупи и епископи не смеју да доносе одлуке које деле хришћане.
Као један од веома значајних аспеката рада Мешовите православно-католичке комисије, он види привлачење велике пажње домаће и стране јавности на овај случај што је, како каже, помогло да се види да је ствар крајње спорна и проблематична "тако да постаје све тежа за онога ко би желео да га канонизује, да се то заиста и учини".
Танасковић је додао да два писма из обимне преписке коју је Степинац, током 1941. године имао са Ватиканом и папом Пијем Дванаестим, нису ништа ново за комисију.
Оценио је да је, на основу укупног материјала и увида у комуникацију кардинала Алојзија Степинца и Свете столице, сасвим јасно да је он био проблематична историјска личност и да ни у ком случају и ни по каквим критеријумима не би могао да буде светитељ.
"Нама је било важно да се то докаже, а у којој мери је он ратни злочинац, у којој мери је непосредно учествовао у нечему, шта је све знао и шта је могао да спречи - још се истражује", рекао је Танасковић.
Како је навео, поуздано је да је надбискуп Алојзије Степинац у пуној мери подржавао усташке власти, да је морао бити свестан злочина које су на територији Хрватске у то време чињени према Србима, Ромима и Јеврејима, да је понекад чинио неке гестове да помогне на индивидуалном плану, да је понекад чак и упозоравао на неке ствари, али да никада није довео у питање саму идеју да се тај простор очисти од Срба кроз католичење.
"Дакле, он је довољно проблематичан да према нашем схватању не може бити светитељ, али ће на крају ипак одлучити Ватикан", навео је Танасковић.
Истакао је и да је патријарх Иринеј у преписци са папом Фрањом инсистирао на томе да верници СПЦ, Срби у целини, а и већина православаца у свету, не би могли да прихвате да надбискуп Степинац са својом улогом у историји буде светитељ у хришћанству.
Папа Фрања је, каже он, то добро разумео и инсистирао је на томе да не смеју да се доносе одлуке које ће још више да поделе хришћане.
Завршни састанак цланови Комисије су, додаје Танасковић, имали са папиним секретаром кардиналом Пјетром Паролином и то је индикативно, јер је чланове пре почетка примио папа Фрања, а на крају није.
То види као сигнал да Ватикан рачуна да ће се о томе разговарати. "На том последњем сусрету блаженопочивши митрополит Амфилохије је одиграо веома значајну улогу у закључном делу, једном изузетном дипломатском формулацијом, а кардинал Паролин је изразио жељу да се о томе настави дијалог у некој форми. Другим речима, не верујем да ће ова комисија и даље расправљати о личности и делу надбискупа Степинца пре, за време и након Другог светског рата, али постоји жеља и верујем да је обострана, да се настави дијалог о тој тешкој теми, јер је и започет у једној коректној атмосфери", рекао је Танасковић.
Каже да није сигуран да ће наставак дијалога донети нешто у опипљивом смислу, али да има утисак да је Ватикан изразио опредељење да се канонизација одложи.
Танасковић очекује да се неки вид дијалога настави и после отварања дела Ватиканског архива који се односи на понтификат папе Пија Дванаестог.
