Тужиоци : Уставне измене да гарантују пуну независност Тужилаштва

БЕОГРАД : Четири струковна удружења поднела су Министарству правде заједнички предлог за промене 11 чланова Устава, с циљем да се тужилаштву обезбеди пуна независност и да функционише као правосудни, а не државни орган. 
Specijalni sud u Beogradu.jpg
Фото: Tanjug

Суштина предложених решења је да тужилаштво не буде више посебан државни, већ правосудни орган, будући да тужилаштво већ сада има бројне надлежности које наликују судским, као што је могућност одлагања кривичног гоњења или споразум о признању кривичног дела, рекао је за Тањуг Ненад Стефановић из Удружења тужилаца Србије. 

Тужилаштво и судство би, према предложеним решењима, требало да чине трећу грану власти, "правосудну власт", уместо досадашње судске власти, поред законодавне и извршне власти. 

Једна од главних измена које предлажу Удружење тужилаца Србије, Јуком, Удружење судијских и тужилачких помоћника и Београдски центар за људска права, јесте да уместо заменика јавних тужилаца убудуће поступају јавни тужиоци, а да тужилаштвом руководе "главни" тужиоци. 

Јавни тужиоци би сами сносили одговорност за своје одлуке и поступање, али би били независни и самостални у њиховом доношењу. 

"Тако би се јавни тужиоци изједначили по самосталности са судијама а главни тужилац са председником суда", рекао је Стефановић.

Такође, како је додао, јавни тужиоци више не би били ничији заменици и добили би самосталност и независност у поступању, а главни тужилац би изузетно могао да им изда само обавезно писано упутство, на које могу да уложе приговор.

Важна измена тиче се назива главног тужилачког органа, његовог састава, али и надлежности. 

Наиме, предлог је да се Државно веће тужилаца преименује у Тужилачки савет, у чијем саставу би било 11 чланова, од којих би седам били јавни тужиоци, а четири члана би били угледни правници са најмање 15 година искуства у струци, навео је Стефановић. 

У саставу овог тужилачког органа више не би били представници политике, односно извршне и законодавне власти - министар правде и представник скупштинског одбора за правосуђе. 

Стефановић је напоменуо да је као алтернативна могућност остављено да ни Републички јавни тужилац више не буде више члан ДВТ-а, односно Тужилачког савета, по функцији. 

Што се тиче угледних правника, међу њима би били адвокат, којег би као и до сада делегирала Адвокатска комора, као и професор правног факултета, док је као новина предложено да међу члановима ДВТ-а буде и један судија и један представник организација цивилног друштва које се бави заштитом људских права. 

Тај орган би бирао и главне и јавне тужиоце, а не као до сада што је само предлагао народној скупштини кандидате за избор, а она их бирала. 

Предлогом струковних удружења ограничава се мандат главних тужилаца на шест година, с тим што исти тужилац не би могао да буде биран на ту функцију два пута узастопно у истом тужилашству. 

Стефановић је указао да би се на тај начин мандат главних тужилаца изједначио са законским решењиа која се тичу мандата председника судова. 

Струковна удружења предлажу и да се укине пробни мандат од три године, већ да се јавни тужиоци одмах бирају на сталну функцију, као и да се назив Републичког тужиоца промени у Врховно тужилаштво јер оно поступа пред Врховним касационим судом, као и јер му је актуелни назив реликт прошлих времена. 

Једна од интересантних новина је и предлог да се прошири надлежност јавног тужилаштва на заштиту људских права и грађанских слобода, у случају када државни органи, односно њихови припадници, крше права и слободе грађана. 

EUR/RSD 117.5311
Најновије вести