Па чак иако поштујете све те ствари, или макар већину, није на одмет освежити памћење. А уколико вам је мрско да ишчитате шта су наши преци уврстили у лепе манире, можете се обратити новосадском Удружењеу љубитеља лепих манира и распитати се шта све то значи, зашто је важно, како да се прикључите организацији и слично. О свему наведеном за овај број „Твог листа” разговарамо са једним од оснивача удружења, Новосађанином Игором Гашпарићем (24), који је, морамо вам признати (ово се не сврстава у оговарање, само да се зна) - каснио! Али се јесте извинио, као и за „лош стајлинг”.
- Све зависи од расположења тог дана; није ми се излазило из куће, па ми се није ни дотеривало - признаје Игор.
Јел’ отуд и кашњење?
- Отуд и кашњење. Извињавам се. Обавезе које имам, с мојим нерасположењем данас... Али, могу да ти објасним. Читао сам једну књигу у којој главни ликови долазе баш на време, а једном сам чуо да је неко рекао: „Када бих дошао на време, закаснио бих.” То ми је било интересантно. Значи, дођи пре времена и нећеш закаснити.
Како ти темпираш да ли ћеш доћи пре, на време или касније?
- Не темпирам. Само дођем, а све зависи од тога како видим време.
Постоје ли још неки лепи манири које кршиш? Шта се може истолерисати?
- Трудим се да их не кршим. Али, може се истолерисати све што није намерно урађено. Ако постоји одређена доза обзирности у нашем понашању, може се веровати да је то леп манир. Леп манир подразумева да има неку дозу свесности. Јер, ако нема свесноти, нема ни маниризма, што нас само враћа - што леп маниризам? Што то све, не само шта.
И, што то све?
- То је питање са којим се ја борим, али оно што мислим да је засигурно, јесте да је неопходно лепо понашање и да је оно доказ цивилизације, односно цивилизацијског размишљања; да не постојимо само ми, него да смо део света.
Колико су људи свесни тога и колико њих заиста има те лепе манире о којима говориш?
- Све слабије се уче код куће, а дефинитивно се више ни не уче у школи, бар да ја знам. У зависности од тога које су школе, неке мало инсистирају на њима, док друге ни не виде своју улогу у томе, да лепо васпитање уопште укључе у свој систем.
Шта је разлог томе? Да ли идемо линијом мањег отпора?
- Идемо линијом мањег отпора, дефинитивно, то си лепо рекла.
Зашто нам је лакше да будемо немарни?
- Лакше је бити немаран, него имати одговорност. То је уско повезано са питањем доброг и зла. Лакше је бити зао.
Хајде да кажемо - лош.
- Лош... Али, ми смо и добри и лоши, само је питање шта изаберемо од та два.
Добро, али ако изаберемо лоше, онда јесмо зли. Али ако га не изаберемо свесно, онда нисмо нужно злобни.
- Да, али нас то чини лошим према околини. Не радимо најбоље што умемо. А мислим да је битно да радимо најбоље што умемо.
Шта је оно што на тебе утиче да радиш лепе ствари, иако ти се некад омакне да урадиш нешто лоше?
- Одговорност према заједници и себи самом. Мислим да је то кључно. То је тек одговор који тражим - што лепи манири? Није да ми желимо да се разликујемо, већ желимо да достигнемо нешто више, да покажемо да смо више од онога што нам је сама природа наметнула, а то је нагон. Можда је леп манир моменат кад ми покушавамо да контролишемо своје нагоне.
На који начин Удружење ради на свему томе? Које активности имате како бисте подигли свест, или боље да кажем - повратили свест о лепим манирима?
- Дефинитивно је да повраћамо свест, јер ми нисмо измислили ништа ново. Радимо базирајући се на књигама које су пре постојале, које су написане пре нас самих. Лепо понашање настојимо да инспиришемо кроз активности. За 8. март смо имали чајанку, што је организовала Дамска кућа. У оквиру Удружења имамо Дамску и Господску кућу. А да би наше Удружење функционисало, морамо да будемо организовани. Желимо да инспиришемо друге да се лепо понашају и да им покажемо зашто је то важно, а за Нови Сад јесте веома важно. Почетком јуна ћемо у Културној станици Еђшег имати Велики свечани бал, али - прави бал. Кад то кажем, мислим на хаљине, спокинг, по могућству фрак, а све по угледу на балове у Аустроугарској.
Што је и на овим нашим просторима постојало...
- Тако је. Пре тога ћемо имати часове валцера, јер то је плес који желимо да вратимо. Он је један од првих плесова када су жена и мушкарац окренути једно ка другом. Имаћемо и неколико квадрила на балу.
Шта више можемо да кажемо о Удружењу љубитеља лепих манира?
- За сада имамо три активна члана која воде цело Удружење. Сви имамо исте обавезе. Основани смо фебруара 2019. године а ускоро ћемо га и регистровати. Циљ нам је да у наредном периоду масовно учлањујемо људе. Активно радимо на томе. Треба да инсистирамо да породице и институције, односно да сви заједно раде на промовисању лепих манира, односно лепог понашања. Планирамо да обезбедимо и одређене публикације.
Као бонтон-сликовница, модификовани, прилагођен за 21. век?
- Можда. Треба да радимо на томе да се неке ствари врате. Морамо се прилагођавати, али неке ствари треба да се врате.
Односно, не треба ни да нестају...
- Можда морамо прво да их изгубимо, да бисмо увидели колико су важне. Можда нам то фали. Човек док не изгуби оно што је имао, не зна шта је имао.
Леа Радловачки
