Како каже за „Дневник”, одувек воли да пева и свира, некад на металофону, некад на синтисајзеру, али, упркос овој страсти, планира да упише средњу Медицинску школу у Зрењанину и једног дана постане педијатар.
– Као мала сам отишла у музичку школу, јер сам хтела да певам. Међутим, нисам могла одмах да певам, него сам прво морала да свирам, што ми се није свидело и онда нисам ни уписала ту школу.
Каква мотивација...
– Није ми се свидело што нисам могла одмах да певам, него тек када порастем. Зато сад код куће стално певам и свирам.
Откуд учешће на Фестивалу и то баш са металофоном?
– Наставница музичког је један час дошла и питала ме да ли бих желела да направим неку композицију за металофон и ја сам пристала. У току часа смо то и направиле. Наставница је тражила да напишем ноте, а онда смо заједно преуредиле да то лепо звучи. Ја сам свашта написала и наставница је то послала. Нисам ни очекивала да ћу освојити прву награду.
Шта те је инспирисало да напишеш баш такву композицију?
– Има једна песма коју сам баш слушала кад сам била млађа, а и сад је исто слушам.
О којој песми је реч?
– Из неког цртаног филма, бенд „Big time rush” je свира. Та музика је мене инспирисала и сетила сам се неког ритма и покушала сам да направим да звучи тако.
Коју причу прича твоја музика?
– Па, не знам ни сама.
– О Маји бих могла да вам причам цео дан, јер је она много више од ове награде – каже њена наставница Сања Козић. – Дивно пева и свира, била је део сваке приредбе у школи, улепшала сваки школски догађај и јако ће нам недостајати када буде наставила средњошколско образовање.
У малој школи, као што је ова у Банатском Деспотовцу, врло је тешко спровести музичко васпитање и ваннаставне активности, ако у њима сви не учествују пуног срца.
– У осмом разреду има двоје ученика. Слично је и са другим одељењима. Кад нешто организујемо, морају сви да учествују. Или сви или нико. Поносна сам што и тако мали освајамо награде – истиче Сања Козић.
Ж. Балабан
Шта ти је било у глави док си стварала? Да ли си имала неке слике, сцене, нешто, или је једноставно само изашло из тебе без неког дубљег размишљања?
– Само је изашло из мене, како ми је дошло, тако сам и написала.
Кад си то компоновала?
– Има две-три недеље, сигурно.
Зашто си се одлучила баш за назив „Ламида”?
– То је име татине фирме и прво је што ми је пало на памет. Свако слово означава име у нашој породици.
Лепа симболика. Сад, две-три недеље касније, кад су се утисци мало слегли, да ли би нешто променила у својој композицији? Да ли би је надоградила и осмислила причу која би могла да иде уз њу? Можда и да напишеш текст, па да певаш...
– Вероватно бих написала неки текст и отпевала га, али ништа друго не бих променила у тој композицији, свиђа ми се тако како је.
Зашто баш металофон? Рекла си да имаш и синтисајзер.
– Да, али знам да нико не ствара за металофон, а мени је увек он био занимљив и зато сам се одлучила за њега.
Какви су ти даљи планови? Да ли би волела да се посветиш музици или да она буде успутно присутна у животу?
– Планирам да упишем медицинску школу, али бих волела и да музика увек буде присутна док нешто радим.
Зашто баш медицина?
– Увек ме је занимала медицина, и као малу, док сам се играла доктора. Музика је увек била ту, али медицина је боља.
Који лекар би волела да будеш?
– Желим да будем педијатар.
Да ли би,можда, некад користила и музику приликом лечења, да опустиш децу кад дођу код тебе?
– Вероватно бих. Мене музика увек опушта.
Шта углавном слушаш од музике?
– Слушам све.
Сигурно не слушаш баш све! Наведи ми неколико омиљених музичара, бендова...
– Слушам мало старију музику, не само ново.
Дефиниши, шта је за тебе „мало старије”?
– Волим да слушам Неду Украден, њене песме су ми баш лепе, а слушам и Цецу.
Да ли из њиховог стваралашва црпиш инспирацију кад и сама ствараш?
– Кад слушам њихову музику, увек замишљам како ћу и ја да напишем некад нешто као оне, па да им се то свиди.
Никад не реци никад. Можда им будеш и пратећи вокал, кад већ волиш да певаш... Речено ми је да си сад била на још неком такмичењу.
– Да, на Еко квизу, из биологије.
Значи, и то те занима. Како си прошла?
– Пласирали смо се у полуфинале. А имам и прво место са општинског такмичења из енглеског.
Честитам! Нижеш успехе. Постоје ли, осим музичког, још неки предмети који су ти најдражи?
– Енглески и биологија, коју баш волим.
Каква си са хемијом, будући да желиш на медицину?
– И она ми добро иде, имам све петице.
Колико твојим другарима значи што их на овакав начин представљаш, што имају другарицу која је успешна и пред којом је светла будућност?
– Надам се да им пуно значи.
Колика су подршка? Шта кажу кад освојиш неку медаљу или диплому?
– Велика су подршка. Увек приђу и честитају ми, загрле ме.
На који начин прводите слободно време, како се дружите и играте?
– Кад смо у школи, на одморима будемо у ходницима и причамо, јуримо се напољу, седимо на клупама. А ван школе се дружимо, имамо терен па се и тамо играмо.
Леа Радловачки
