- Нисам знала енглески до шесте године, причали смо само српски, ишла сам у српску школу 12 година сваке суботе - присећа се насмејана Миа која је, по поласку у основну, наставила да негује и учи и матерњи језик. - Ишла сам у редовну школу на енглеском од понедељка до петка, а суботом у српску школу.
Да ли ти је било напорно? Ти си шест дана у недељи проводила у школи... Мало ко машта о томе.
- Јесте, али су моји родитељи форсирали како бисмо сестра и ја знале српски, да бисмо могле са баком и дедом да причамо, а и да једноставно знамо свој језик. И лепше је. Жао ми је кад чујем вршњаке који не знају свој језик.
Зашто је важно да чувамо свој језик?
- Волим кад могу да причам са својом родбином, другачији је... еџпириенце...
Искуство...
- Да, искуство. Кад дођем овде, имам осећај као да сам одавде, нисам туриста, као да је Нови Сад мој град. Волела бих да, кад једног дана будем имала децу, научим и њих српски, да могу овде да дођу и разговарају.
А зашто је генерално важно да негујемо језик?
- Мислим да је то важан део културе. Да ја не знам српски, не бих могла тебе да упознам, да се дружим са људима у Србији, као ни са нашима који живе у Торонту.
Хоћеш да кажеш да нас језик повезује?
- Да!
Будући да живиш у Канади, какав је осећај кад дођеш овде? Колико се разликују та два краја света?
- Много је другачије у смислу културе и како се људи понашају, какви су једни према другима. У Торонту се не пије кафа! Нема социјализовања. Рецимо, одеш на вечеру у ресторан, то је популарно, али немаш где напољу да седнеш, кафићи то немају.
Шта је разлог томе?
- Нема места, хладно је.
Овде је пријатније?
- Да, мени јесте. Овде ми је све нормалније.
Јеси ли некога одавде одвела у Канаду?
- Јесам. Јако им се свиђа, другачије је. Другарица је дошла у децембру, било је баш хладно. Довела сам ја и друштво из Торонта овде. Приметила сам да у Канади кад неко не прича енглески, јако је неугодно. Не знају како да се понашају. А овде кад наши чују да се енглески прича, одмах приђу и прикључе се. Мислим да су овде људи приступачнији.
Верујем да си пропутовала и тамо и овде, колико се у том смислу разлику Канада и Србија?
- Нисам видела много Канаде, много је скупо путовати тамо. Радије тај новац дам да дођем овде. Ипак, има много зеленила и тамо и овде. У Канади има доста ненасељених подручја.
Размишљаш ли о опцији да дођеш овде да живиш и радиш?
- Хтела бих, али ја студирам бизнис и учим терминологију на енглеском и било би ми баш тешко да дођем овде и „пребацим се” на наше изразе. Могла бих, али би ми требало доста времена да се навикнем.
Значи, само језик је разлог?
- Па, да. За сад. Нису битне паре у овом моменту, али бих хтела једног дана да дођем овде, макар у пензију.
Можда да и сад кренеш суботом у неку српску бизнис школу... Какви су ти панови?
- Не знам, стварно не знам шта ћу кад завршим школу, ако је уопште завршим.
Што мислиш да нећеш?
- Занима ме ово и волим да учим, али не могу да кажем да не бих оставила школу зарад доброг посла.
Шта би онда радила?
- Учим бизнис и право, могу да уђем у било које воде од та два.
Шта радиш у слободно време, а што је креативније од факултета који си споменула?
- Радим у једном кафићу у Торонту, волим да пишем поезију...
Сјајно, на ком језику пишеш?
- На енглеском.
Пишеш ли и на српском?
- Нисам никад пробала да пишем на српском...
Што?
- Чешће сам читала поезију на енглеском, па не знам како бих своје мисли баш склопила на српском.
Шта још радиш?
- Тренирам одбојку од десете године и постала сам тренер малој деци.
Будући да се сусрећеш и са децом и са младима тамо и овде, колико се у том смислу разликујемо?
- Овде се деца још увек играју напољу. Мање него док сам ја била дете, али их чешће виђам напољу него у Торонту. Тамо уопште нема деце, немају ни где да се играју. С друге стране, млади, и тамо и овде, све су млађи кад почињу да раде.
Колио је то добро, а колико лоше? У смислу, супер је јер се уче одговорности, али им и ти послови одузимају детињство и младост, прерано стварају обавезе које су део света одраслих...
- Слажем се и разумем да млади не могу да раде јер немају времена, али ја волим што имам опцију да будем независна и зарађујем свој новац и да се све више одвајам од родитеља. Није то све ођедном, иде полако. Могу себи да приуштим да путујем, то ми се свиђа. Зарађивање је заразно. Имам осећај да сад све могу.
Л. Радловачки
