Своју „каријеру” започео је у Рецитаторској дружини „Међу нама”, у којој свира гитару уз говорнике поезије, потом је основао бенд „Негде између”, а онда пре неколико година и Новосадски фестивал књиге (НОФЕК) који афирмише младе поеснике.
Студије књижевности су је једна од две ствари које су ме интересовале и које су ме привукле после средње школе, каже наш саговорник, и додаје да му је друга љубав била музика, али није имао услове да упише Академију.
Било би много да студираш и Филозофски и Академију...
Па, било би много, али не бих радио оба упоредо, него само једно од та два.
Колико комбинујеш књижевност и музику?
Готово подједнако. И једно и друго су ми живот. Музика ми је прва љубав коју сам упознао откад знам за себе. Музика је таленат који имам, а књижевност је дошла накнадно, кад сам почео да се развијам као личност. Видео сам да имам и тај таленат.
Свестран си уметник. На којим све пољима исказујеш ту своју страну?
На неколико поља. Хронолошки гледано, прво сам почео да радим на пројекту Рецитаторска дружина „Међу нама”. Неколико година касније сам основао бенд у којем радимо ауторске песме, снимамо, и ту смо искомбиновали поезију и музику, али у другом аранжману. А поред тога, организујем и Новосадски фестивал књиге (НОФЕК), на којем такође комбинујемо музику и књижевност само на различитим пољима, од кантаутора, песника, књижевника,...
Бенд у којем Милан Ћосић пева и свира гитару зове се „Негде између”, а постоји „мало јаче од три године”. Скоро су објавили трећи сингл „Напољу снежи”, као и спот за ту песму.
Овог пута смо имали сарадњу са Савезом студената УНС-а и ОПЕНС-ом 2019. који су подржали тај пројекат. И на том пољу сарађујемо с младим људима, објашњава Милан.
Колико су млади данас заинтересовани за такав садржај?
Јесу заинтересовани, али то фали и младима и старијима. Проблем је био тај што све доскоро нисмо имали одговарајуће просторе, који би нудили разноликост дешавања. Култура више није једнолична, шири се и доступнија је, а намењена је ширем спектру људи. Када публика види да се око нечега окупљају млади људи, све већи број њих се одазива да то нешто прати.
То што ви радите специфично је и по чињеници да афирмишете младе ауторе, али и негујете поезију коју су писали велики песници?
Тако је, ми стављамо поенту на младе људие. НОФЕК је једини фестивал који пружа подршку младима без икаквих идеологија. У ствари, једина идеологија је да се промовишу млади и квалитетни људи. Не гледамо у којем правцу пишу, које је њихово интересовање, да ли у свету књижевности или музике, гледамо да им понудимо простор да се искажу и покажу. То је фалило многим дешавањима, као и то што су сценом владали исти људи. Једино што је младима потребно је да нас нађу и да нам се јаве.
Леа Радловачки
