Група младих иноватора, тачније 11 њих, окупили су се под називом „Exegi Technology” и осмислили електронски јеловник у виду апликације „Tap2Taste” чији је, на неки начин идејни творац Милан Жикић (29) из Мајданпека, а који је детаљније проучавао угоститељством на Вишој пословној школи у Новом Саду. Прва верзија апликације биће доступна већ следеће недеље, а они локали који ће је користити имаће налепницу на улазу, а мапа ће бити благовремено објављено на њиховом сајту, о чему можете сазнати и путем друштвених мрежа.
- Идеја је настала крајем 2016. када сам се вратио са студентске размене из Америке, где сам видео нешто слично, а успут сам добио и занимљиву књигу од професорице са којом сам сарађивао, а која се зове „Сервис хране и пића” др Сњежане Гагић - присећа се Милан. - У тој књизи је било речи о трендовима у угоститељству који ће вероватно бити на сцени у будућности и радило се и о том дигиталном јеловнику, тако да смо већ 2017. имали неки први покушај, али нисмо успели. Технологија није била толико саставни део наших живота као што данас јесте, чак и телефони нису имали неке опције које данас имају, а које су неопходне да би ова апликација функционисала. Али у 2019. смо успели у намери, био сам доста одлучнији, и решио сам да инвестирам у ту идеју. Први почеци су подразумевали да пронађем партнера у бизнису. Кренуо сам да окупљам људе који су ми били најближи и којима сам могао да верујем, јер не сматрам да један човек може све да изгура, нити да је компетентан за све оно што један бизнис мора да покрије.
Како је дошло до назива „Tap2Taste”?
- Доста времена смо размишљали о томе, јер нисмо хтели да апликација већ негде постоји, а и ишли смо у смеру даљег развоја производа и других ствари које су везане за угоститељство, а које се могу надовезивати на „Тап2”. Сви смо учествовали почевши од осмишљавања назива апликације, до самог изгледа. Апликација је сада у завршној фази и надам се да ће крајем ове недеље или почетком следеће изаћи прва званична верзија, са минималним функционалностима, а на основу повратних информација које ћемо добијати са тржишта и самих крајњих корисника даље ћемо је унапређивати.
Шта нуди првобитна верзија?
- Приликом скенирања QR кода, сваки гост ће отворити мени који се налази на вебу. Дакле, реч је о њеб апликацији коју није потребно претходно инсталирати. Кад се отвори, добија се комплетна сликовита понуда са свим детаљима које одређени клијент нуди. Можемо да направимо да цене буду изражене у неколико валута, мени се може променити на било који језик, ту су и нутритивне вредности, а има и опција да се наручи јело без чекања конобара. Радили смо мала истраживања и схватили да се на конобара чека 10-15 минута, а наша апликација ће најмање за 50 одсто скратити то време. Размишљали смо у том смеру да ова апликација иде и њима у корист, никако против њих, као да им је ово лични асистент. Такође, апликација може да се користи и у хотелском сегменту, што се тиче услуге Роом Сервице. Осим тога, апликација највећи бенефит нуди самим клијентима, односно објектима, јер ће моћи у било ком тренутку да промене цену, понуду, имаће детаљну статистику, преглед онога што гости преферирајау, које су потрошачке навике, јер контролно-административни панел је битан за менаyмент и доношење нових одлука.
Малопре си споменуо да апликација није успела да заживи пре три-четири године. Шта се ту толико променило и у ИТ смислу, али и да ли је могуће да нам тада она није требала, а сада је пожељна?
- Ако полазимо од перспективе нашег тима зашто тада није успело - нисмо имали довољну свест о развијености технологије у свету као и погледа у будућност, а опет, тадашњи телефони нису били толико напредни као што данас јесу, нити су нам свакодневно били неопходни. Гледајући људе у ресторанима, сви су на телефонима, користе га као извор информација, као асистенцију приликом навигације, штагод. Сматрам да ће нам сваким даном бити све неопходнији и да све иде у том правцу повезивања са мобилним технологијама. Мислим да је то тренд који је неизбежан, само је питање времена да ли ће заживети код нас ове или можда већ следеће године. У неким другим земљама то је већ стандард, тамо је то стил живота. А сада размишљамо и у смеру крајњих корисника, да могу да очекују и у наредним месецима доста изненађења, у смислу награда за коришћење саме апликације, што ће бити додатна мотивација, кад већ иду у објекте који ће поседовати нашу апликацију.
Мобилне технологије, рекао си, служе за спајање, али колико, с друге стране, можда све то раздваја људе и прети F2F комуникацији?
- Сматрам да су телефони толико постали саставни део живота да не знам шта би се десило уколико бисмо сутра остали без њих. Кад већ причамо о спони гостију и угоститељског особља, мислим да апликација неће значајно утицати на удаљавању, напротив, мислимо да ће подстаћи комуникацију и у вези са коришћењем саме апликације, а, будући да скраћује време у услузи, даје додатно време конобару да се укључи у конверзацију са гостима. Данас немамо довољно радне снаге на тржишту рада, нити имамо довољно компетентне радне снаге, а да би се посветили госту, потребно је имати довољан број особља како се конобари не би извињавали јер журе да услуже други сто.
А, шта ћемо са старијим генерацијама које нису довољно информатички писмене или са људима који баш воле да причају и ћаскају са конобарима?
- Ми смо направили фокус групу, у смислу циљне групе, и наши клијенти нису објекти у којима се окупљају старији људи. Фокусирали смо се на распон од 15 до 35 година, јер желимо да сузимо клијенте на оне којима је ова апликација заиста неопходна. Не видим проблем у самој комуникацији, нити да ће бити недостатка времена или посвећености, небитно које генерације су у питању.
Леа Радловачки
