Сви који су заинтересовани да се прикључе једнодневној акцији с ноћним камповањем у шуми, треба да се пријаве попуњавањем формулара који се налази на Фејсбук групи „Волонтерско чишћење Фрушке горе викендима”. Све волонтере чека бесплатан камп смештај (да ли у личном или позајмлљеном шатору), пасуљ са сланином и без, као и рукавице и yакови. Детаљније о самом догађају разговарали смо са председником Друштва и организаотром „Шумовања” Растком Марковићем (22), студентом географије, ког свакако можете контактирати за више информација на број 060/55-09-997.
- Прошле године смо правили овакве акције и нас неколико се организовало да очистимо шуме по Фрушкој гори, јер често идемо по природи и фасцинирани смо да људи баш толико не обраћају пажњу где остављају смеће - прича нам Растко. - А шта се све тек оставља... Налазили смо отпад из ’70-их година, кауч, ЊЦ шоље, шпорете, тепихе...
На којим локацијама?
- Чистили смо на 11 локација по Поповици, на Стражилову, Бешенову, Беочину... На страници „Волонтерском чишћењу Фрушке горе викендима” има карта с означеним стазама које смо очистили. Неке ћемо опет чистити. Од краја године до пре месец дана смо се мало стишали, а и ја сам био разочаран јер нам се двапут појавило 50 људи, а остало је било у таласима, значи, од осам до 20...
Верујем и да вас је 200, опет не би било довољно...
- Е, сад, кад ће нас бити 200, видећемо. Фрушка гора је огромна... Највише смо фокусирани на део до ког нам је најлакше да дођемо, јер треба финансирати и превоз. Одлучили смо да „Шумовање” буде велика акција, да имамо више рута, раширићемо се на десет места, селектоваћемо отпад и рециклирати га. Генерално, тешко је рециклирати отпад на Фрушкој гори јер, ако немаш довољно отпада, нико неће да се исцима да дође по њега. Не исплати им се ако ће потрошити више горива, него што ће зарадити од тих кеса.
Значи, прво да направите акцију посмећавања, а онда шумовања...
- Килограм пластике је 15 динара, килограм лименке је 50, килограм папира је шест динара, стакло је три... То су неке просечне цене. Ако неко плати гориво хиљаду и по динара, њему треба бар сто кила пластике, а то није нешто што може да скупи десет људи. Нарочито што ми скупљамо у шуми, значи ја улазим у поток, неко се пење на планину, онај скаче на дрво, на каквим све местима остављају смеће то је тек... Они мисле, ако се то смеће не види, није више бачено.
Хоћеш да кажеш да, људи који то раде, стану насред пута, оду сто-двеста метара у шуму да би бацили смеће?!
- Да, посебно кад бацају кабасти отпад. Једном сам гурао тракторску гуму два километра по блату да бих је извадио из шуме. Ово што радимо је природна прича и промоција природе, и овакве ствари би требало више да се форсирају.
Колико очекујеш да ће сад бити људи на „Шумовању”?
- Више од стотину људи се већ пријавило. Е сад, постоји проблем. Заказали смо „Шумовање” за 20. јун, а пада киша и падаће још седам дана сигурно. Можда и неће у следећу суботу, али биће блато... Тешко ће бити све организовати по таквом времену, још смо хтели да решавамо и депоније по Фрушкој гори.
У сваком случају, све такве информације могу да пронађу на Фејсбук страници „Волонтерском чишћењу Фрушке горе викендима”.
- Наравно, све ту могу да прате, а све ће објављивати и Друштво младих истраживача „Бранислав Букуров”.
Ако сам те добро разумела, у оквиру „Шумовања” ћете и камповати?
- Да, значи спавање у шаторима и врећи. Ко нема ту опрему, у пријави треба то да назначи и ми ћемо му/јој обезбедити. Локација је Еко камп „Фрушка гора” на Стражилову. Такође, Национални парк „Фрушка гора” нам је обезбедио рукавице и кесе, као и део логистике.
Значи, план је да акција траје у суботи у недељу?
- Акција траје само у суботу, тада чистимо, а поента ноћења је да људи осете природу. Бар 90 одсто њих који ће доћи никад није преспавало баш у шуми, на трави, у шатору. Тако да, биће лепа атмосфера и окупиће се људи који су кивни на смеће, а љубитељи су природе. Имаћемо заједничку љубав, тему, мотив, а можда ћемо изродити и неке боље идеје. Генерално имам планове за будућност и у преговорима смо да направимо и неку шуму посвећену Браниславу Букурову, а да кроз то едукујемо људе где сме да се сади, које врсте, како се шуме одржавају, јер подизање шуме није само сађење дрвећа. То би било неко „Пошумовање”. Ето, то је нова вест, најинтригантнија до сада, прва си која је имаш! То је неки план за будућност. Волео бих да иде корак по корак, тако да ово може да буде почетак нечег великог, али много тога зависи од људи, колико ће њих разумети све ово, да не желимо никоме ништа лоше, већ да само желимо да помогнемо Фрушкој гори која је осакаћена. Е сад, смеће у Србији је генерално велик проблем, тако да ми овом акцијом желимо да пошаљемо велику поруку, а то је - рециклажа. Ми не схватамо да је смеће ресурс, већ је секундарна сировина и она кошта.
Како објашњаваш ту појаву да људи уопште бацају смеће по шумама?
- Немају где... Даћу ти три разлога: први, зато што одношење кабастог отпада много кошта, а требало би да буде бесплатно; други, нема довољно контејнера и канти; трећи, људи су несавесни и немарни, наша свест за екологију је равна нули. Зато кроз ово „Шумовање” желим да људи схвате да је срамота загађивати, а то је дугачак процес у који мора много нас да се укључи. Такође, има још један проблем, а то је едукација деце. Кад од малих ногу науче да рециклирају смеће, да оно загађује ваздух, подземне и површинске воде, земљиште, животињски и биљни свет, као и да се пластична флаша не разграђује како се наводи, већ да се претвара у микропластику коју биљке касније користе као минерални супстрат, а ми их после поједемо. Људи дневно поједу око пет грама пластике, то су неки прорачуни. Генерално људи немају свест о томе... Рецимо, кад запалите опушак, не гори вата, већ пластика, а не знам никога да има макар еко-пикслицу за цигаре...
Ја знам - моја мама је има, и то две!
- Свака част! Ето, једна од ретких. Постоји хиљаду начина да допринесемо и да се све промени...
Л. Радловачки
