Овог викенда у објекту Црвеног крста боравило је 246 малишана из Србије, али и с Косова и Метохије, из Опатије и Тузле, што је овом програму дало и међународни карактер.
- Веома смо поносни што се наша активност шири и ван граница државе – каже председник Црвеног крста проф. др Драган Радовановић. – Ово је програм социјализације и борбе да деца постану добри људи. Желимо да деца која долазе из угрожених средина, схвате да живот може да буде леп, да је пријатељство добра ствар, а да за све то треба да се боре. Наша највећа награда је кад видимо да деца на растанку желе да нам се врате.
Да међу децом не постоји суштинска разлика, увиђа и волонтер Црвеног крста Рума Димитрије Митић, који већ неколико година долази у Баошиће и малишанима држи разне радионице. Ове године био је задужен за активности реалистичног приказа повреда и стања.
- Са децом вежбам како да третирају различите повреде, али и како да их одглуме – објашњава Димитрије, који је већ десетак година волонтер, а тренутно и студент Факултета техничких наука у Новом Саду. – На тој радионици деца уче и како да помажу једни другима. Тек на крају, кад треба да поднесем извештај, видим ко је одакле дошао и из којих су категорија. Свако дете је, у суштини, исто. Када га издвојите из средине која му не прија, оно доказује да је дивно биће које има потенцијал да постане шта год пожели. Сада су растерећени свих обавеза и проблема који их чекају код куће, тако да је долазак овде дефиниција правог одмора.
Како се и Димитрије подсећа, у причу Црвеног крста је ушао кроз учење о пружању прве помоћи у основној школи, а сада је он тај који има задатак, али и жељу, да млађе генерације мотивише да крену његовим стопама. Колико успева у томе, доказују и деца која су имала прилику да се друже с њим, али и с још шест других волонтера који су имали исти задатак.
- Волео бих да будем волонтер – уверава нас осмогодишњи Павле Миленковић из Врања, који је први пут дошао на море и већ првог дана научио да плива, рони, плута на грудима и „помало плива на леђима“. – Ја већ помажем другарима. Кад неко падне, ја му помогнем да устанем и питам га да ли је добро.
С њим је сагласна и његова мештанка Сташа Нацковић (10) која има план како би помогла некоме ко се дави у мору.
- Кад би се неко давио, ускочила бих у воду и подигла га да може да дише. Онда бих га изнела на плажу и позвала неког стручног да му помогне – објашњава Сташа, додајући да је научила и како да превије рану и заустави крварење. – За мене Црвени крст значи љубав, помоћ и хуманост, а да би неко постао добар волонтер, мора да буде шармантан, забаван и да учи друге да постану волонтери.
Одмаралиште „Криста Ђорђевић“ мора да се одржава, али и реновира. То је залогај вредан 300.000 евра, а који ће се највероватније реализовати током следеће године, најавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који их је у суботу посетио.
– Ове године дали смо 20 милиона динара како би деца могла да дођу на море и још око 600 милиона за храну и све остало што је потребно. Трудићу се да следеће године тога буде још више. Борићу се да се и прошире капацитети одмаралишта, као да овај објекат ради 365 дана у години. Овде је лепо у сваком тренутку, не само током лета.
Како је Никола Живковић (12) из Руме рекао, Црвени крст служи да излечи људе и научи децу који је прави пут у животу.
- Учимо како да будемо хумани, да негујемо јединство како би Црвени крст опстао – објашњава Стефанија Боровић (11) из Београда. – Волонтери помажу једни другима, развијају пријатељства, поштовање, заједништво и комуникацију, а важно је и да волимо оно што радимо.
Текст и фото: Л. Радловачки
