Слободан избор лекара остварило је четири петине анкетираних (79,3 одсто), а 5,3 одсто није имало ову могућност већ им је лекар „додељен” у здравственој установи, показало је истраживање Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” које се бавило анализом задовољства корисника здравственом заштитом у државним установама у 2016. години.
Готово три четвртине корисника није мењало свог изабраног лекара (73,1 одсто), а за могућност промене изабраног лекара не зна 24,9 одсто анкетираних. Корисници су изабрали другог лекара најчешће због одласка лекара из здравствене установе (13,5 одсто), својих обавеза (10,1 одсто) или пресељења (5,7 одсто). Највећи проценат анкетираних (57,6 одсто) има истог изабраног лекара дуже од три године. У односу на претходну годину не региструју се значајна одступања на испитиване варијабле, показало је истраживање “Батута”.
Корисници најчешће партиципирају за прописану терапију. Највећи проценат бесплатних услуга остварује се у служби за здравствену заштиту деце. Од услуга, најчешће се у свим службама бесплатно остварује преглед изабраног лекара.
У свим услугама најчешће партиципирају корисници службе опште медицине.
Сваки осми корисник (12,2 одсто) одложио је здравствену услугу бар једном у последњих 12 месеци јер није могао да плати учешће или лекове. Овај проценат је, са малим осцилацијама, стабилан од почетка испитивања задовољства корисника 2009. године, показала је анкета “Батута”.
Најмање прегледа заказује се код педијатра, а најдуже се на заказан преглед чека код гинеколога.
Проценат пацијената који су чекали дуже од три дана на заказан преглед изабраног лекара, повећан је у свим службама у односу на претходну годину (за ниво Републике) и креће се од 1,2 одсто на педијатрији, па до 5,6 одсто у служби опште медицине.
Анкетирани пацијенти су у протеклих дванаест месеци у просеку користили девет пута услуге државног лекара, седам пута код свог и два пута код другог, и једном приватног сектора. Посматрајући комплетно примарну здравствену заштиту, анкетирани корисници су у просеку остварили исти број посета у државном и приватном сектору у односу на претходну годину, наводи се у резултатима истраживања.
Учесници анкете су навели да не добијају увек све информације (3,8 одсто њих) и да медицинске сестре на шалтеру нису љубазне мишљења је 3,1 одсто корисника, а 2,5 процената њих се не слаже да лекари и сестре добро сарађују.
Сваки двадесети корисник (5,2 процената) сматра да лекар не одваја довољно времена за разговор с њима, 3,4 одсто сматра да их лекар не слуша пажљиво и 3,6 одсто да не добијају јасна објашњења о лековима који су им прописани. У односу на претходну годину за испитиване карактеристике нема значајних промена - показало је испитивање.
Љ. П.
