"Убијати децу значи убити будућност читавог једног народа који мора да нестане. Зато су Србима убијали децу и у ратовима у којима другима о тако нечему нису ни размишљали", рекао је Вулин.
Министар историју српског народа види као историју борбе за слободу и историју ратова које Срби нису ни изазвали ни тражили, а које су морали да воде само зато да би опстали.
Он је подсетио да су српска деца кроз историју убијана на својим праговима, у кућама, на местима где су живела.
„Срби нису одлазили у туђе куће, у туђе земље, Срби нису тражили другу децу, али нашу децу нажалост јесу. Радили су то од данка у крви, па до 1999, године НАТО агресије и после свега онога што је након НАТО агресије српски народ дочекао на простору Косова и Метохије од стране шиптарских терориста, поручио је министар Вулин.
Према његовим речима, српски народ, који је своју децу чувао у својим кућама, никада неће чинити другима оно што је чињено њему.
Ова и сличне изложбе, казао је он, морају да послуже сећању, али и суочавању свих оних народа чији су преци убијали српску децу.
"Независна држава Хрватска, сви они који желе да је понове, треба да дођу овде, да се загледају у очи наше побијене деце и да онда пробају себи да докажу, себе да убеде, не нас, да је Алојзије Степинац светац, да човек који је благосиљао усташке злочине, који је покрштавао српску децу не питајући их како су постали сирочад, не заслужује да буде светац, јер онај ко је допустио да се ћути о усташком, јасеновачком геноциду не треба да буде светац", рекао је Вулин.
„Нека они погледају у очи наше деце, нека сами изговоре да су они само колатерална штета и ништа више, казао је министар.
Поручио је да би изложбу „Деца у рату“ требало сви да виде, како би спознали зло против којег се треба борити.
Треба да је виде баш деца, да би разумела са каквим злом се суочио њихов народ, али исто тако да је виде и деца других народа. Хоћу да верујем да ниједно хрватско дете, да је видело праве слике усташког ужаса у Јасеновцу, не би никада могло да пева на Томпсоновом концерту или да носи усташку капу. Зато, треба се суочити са злом, да би се знало против чега се треба борити, закључио је министар Вулин.
Изложба „Деца у рату“ документовано је сведочанство о деци као жртвама рата од 1914. до 1999. године.
Заједно су је приредили Министарство одбране - Медија центар „Одбрана”, Музеј жртава геноцида и Фонд „Мала Милица Ракић из Батајнице”, као део програма обележавања 20. годишњице одбране од НАТО агресије на СР Југославију.
Према речима потпуковника Биљане Пашић, која се на отварању обратила у име организатора, изложба је сведочанство о тежини живота и патњи најмлађих, који нису ни знали зашто су део сурове „игре“ одраслих, игре без правила, без милости, углавном без смисла.
„Ако погине војник, он је на то, може се рећи, припремљен. Ако страда неко старији, може се рећи да је у животу завршио много од онога што је хтео, оставио иза себе своје дело и успомене. Али ако погине неко дете, невино, цвет који се тек отвара, онда је то злочин који се никада не сме заборавити“, рекла је Паррић.
Архивски материјал изложбе чине фотографије, списи и документа подељени у четири тематске целине: Први светски рат, Други светски рат, Ратови 90 - их на простору СФРЈ и НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године. Сваку појединачну целину прате текстови и графичко-архитектонска решења поставке.
Аутори изложбе „Деца у рату“ су Вељко Ђурић Мишина, Јасмина Тутуновић Трифунов и Ненад Антонијевић. Аутори поставке су Озарија Марковић Лашић и Небојша Васиљевић, а аутор музике за изложбу је Александар Марковић.
Координатор изложбе у име Медија центра „Одбрана“ је Јелена Кнежевић.
Изложба у Великој галерији Дома Војске Србије отворена је сваког дана од 11 до 19 часова, осим недељом, и трајаће до 1. јуна. Улаз је слободан.
