што илуструје податак да више од 25.000 људи у Европи годишње умре од резистентних бактерија.
Како је на скупу, поводом обележавања Европског дана свесности о антибиотицима, рекао дрзавни секретар у Министарству здравља Берислав Векић у Србији је "дефинисана дневна доза" антибиотика већа од 29, односно сваког дана 29 на 1.000 становника конзумира антибиотике.
"То нас сврстава у водеће земље у Европи по прописивању антибиотика", рекао је Векић упозоравајући да би се рационалним прописивањем антибиотика дошло до великих уштеда, како би се средства употребила за иновативне лекове, од којих више од 70 данас чека на пуштање у промет.
Векић је подсетио да је министарство иницирало сређивање здравствених сутанова, за шта је издвојено 700 милиона динара, као предуслов за санирање и спречавања болничких инфекција.
Према његовим речима, у плану је израда Националне стратегије и Акционог плана о рационалној употреби антибиотика, као и Водича добре праксе за употребу антибиотика, јачање капацитета националних референтних лабораторија за дијагностику болничких инфекција, уз наставак кампање о рационалној употреби антибиотика.
Вршилац дужности директора РФЗО Верица Лазић прецизирала је да се, најчешће на рецепт издају амоксицилин, око 1,5 милиона паковања годишње, цефалексин око 1,1 милион и еритромицин са око 600.000 паковања годишње.
Према подацима Фонда, прошле године је у апотекама издато 5,28 милиона паковања лекова са А листе лекова, а у првих девет месеци ове године 3,85 милиона, а према проценама до краја године биће издато 5,14 милиона паковања, што би било три одсто мање у односу на прошлу годину.
За антибиотике који се издају на рецепт 2014. године РФЗО је издвојио око, 1,5 милијарди динара, односно пет одсто средстава која се издајају за лекове који се издају на рецепт.
"Ове године, уз мере које су предузете, очекујемо да ће издвајања износити 1,2 милијарде динара", рекла је Дражић и додала да су ове године мања и издвајања осигураника за учешће у издавању лека - уместо прошлогодишњих 425 милиона динара, ове године су издвојили 310 милиона динара.
"Велики је значај националне кампање о рационалној потрошњи антибиотика, а уколико се покаже да су потребне измене у правилнику о листи лекова, РФЗО ће приступити изменама", закључила је Лазић.
Директор Институа за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Драган Илић упозорио је да је отпорност на антибиотике један од кључних здравствених проблема, и да, уколико се тај феномен настави, постоји ризик да многе инфективне болести неће моћи да буду контролисане.
Како је објаснио до злоупотребе антибиотика долази, између осталог, због прекомерног преписивања антибиотика од старне здравствених радника, непридржавња упутстава и прераног прекидања терапије од стране пацијената, неадекватне контроле болничких инфекција, недостатка нових антибиотика...
Према подацима, 30 одсто свих хоспитализованих пацијената прима антибиотике, а више од 30 одсто антибиотика је неправилно прописано на примарном нивоу, као и око 30 одсто хируршке профилаксе.
"Око 30 болничких трошкова за лекове одлази на антибиотике, а десет до 30 одсто трошкова за лекове се могу умањити кроз програм управљања антибиотицима", рекао је Илић поручујући да се антибиотици морају пажљиво користити.
(Танјуг)
