Како је рекла в.д. директора Клиничког центра професорка др Едита Стокић, у Европи има око 58 милиона оболелих, а ако се настави овај тренд раста, до 2015. биће 16 одсто више болесника. У свету има између 425 и 500 милиона оболелих од шећерне болести и претпоставља се да ће до 2030. од дијабетеса боловати 552 милиона људи.
- Од почетка овог века расте број оболелих од дијабетеса, а највише их је у средњем животном добу, и то су углавном жене. При томе, једна од две особе ни не зна да има шећерну болест. У Министарству здравља кажу како према подацима из 2016. у Србији има 750.000 оболелих, што је око 13 одсто одраслог становништва. Епидемиолошки подаци кажу како сваких осам секунди неко умре од последица ове болести, сваких пет минута неко доживи срчани удар, а на сваких 30 секунди дође до ампутације екстремитета због компликација шећерне болести - истакла је др Стокић.
У основи дијабетеса је гојазност у 90 посто случајева, а др Стокић напомиње како је то фактор ризика који би могао да се превенира.
- У Војводини је велики број гојазних људи. Између 80 и до 90 посто оболелих са типом 2 су гојазни или предгојазни, а када се открије дијабетес типа 2, гојазно је 40 одсто људи, што је величина града Ниша - напоменула је др Стокић.
Др Бојан Вуковић из Клинике за ендокринилогију, дијабетес и болести метаболизма КЦВ напоменуо је да болест напредује уколико се не регулише, те да компликације настају на малим и великим крвним судовима.
- На управо завршеном састанку Републичке комисије за дијабетес донет је нови регистар за праћење и лечење пацијенаа са дијабетесом. Тиме ће значајно бити унапређено праћење и лечење пацијената који имају ову болес - открила је др Стокић на конференцији за новинаре.
- Компликације на малим крвним судовима доводе до слепила, хроничне бубрежне слабости и ампутације, а на великим крвним судовима изазивају коронарну болест и исхемијску болест. Ljуди умиру од компликација, и то оних макроваскуларних. Третман подразумева добру контролу шећерне болести, јер дијабетес не боли и зато се некада реагује касно, а потребне су редовне контроле на три до шест месеци - напоменуо је др Вуковић.
Уколико се постигне добра гликорегулација, компликације се редукују. Др Стокић напомиње да се тада пацијентима побољшава стање и да уз добру медицинско-нутритивну терапију, долази до редукције свих компликација.
- Основни циљ лечења је превенција свих компликација и омогућава бољег квалитета живота оболелих. Имамо и најсавременију оралну терапију, која је модерна управо по ефикасности, као и друге врсте лечења, а Клинички центар има искуства и у лечењу пацијената инсулинском пумпом - казала је др Стокић.
Др Митровић је истакла значај хигијене стопала и напоменула како је јако важно да се обрати пажња на сваку промену која настане на овом делу тела.
- Стопала треба свакодневно да се перу и никада не треба да остану влажна након купања. Свака појава црвенила и задебљања, треба омах да се пријави лекару. Пацијенти се често лече неким чајевима, мелемима и травама, а тегобе не пријављују лекарима, што може да води до ампутације - објаснила је др Митровић.
Професорка др Милена Митровић, такође из Клинике за ендокринологију, дибајебетес и болести метаболизма КЦВ, истакла је да је инсулинска пумпа уређај који је мали, попут пејyера или мањег телефона и прикључена је за тело.
- Инсулинска пумпа континуирано снабдева пацијента инсулином, чиме се имитира рад панкреаса. Уколико треба, пацијент може и додатно да апликује инсулин и тако спречи скокове шећера. Тиме се побољшава гликорегулација, смањују осцилације шећера и обезбеђује бољи квалитет живота, а спречава се и развој хроничних компликација - испричала је др Митровић и додала како нису сви пацијенти кандидати за овакву врсту терапије, јер њу могу да користе особе које имају дијабетес типа 1, а треба да се испуне и још неки критеријуми.
У Клиничком центру Војводине инсулинска пумпа користи се у лечењу од 2007. и до сада су имају 120 пацијената на овој врсти терапије, од чега су трећина деца, а међу одраслима трећину пацијената чине труднице.
- Циљ добре терапије јесте да се спрече компликације, а ја за последњих 15 година нисам међу пацијентима имала случај слепила и у последњих пет година није било дијабетесних кетоацидоза. С применом добре терапије и едукацијом, проценат компликација је у значајној мери смањен - напоменула је др Стокић.
Љ. Петровић
