Ови подаци говоре да је у 7.500 случајева насилник је био удаљен из стана или му је изречена забрана приласка жртви на период од 30 дана.
Током првих шест месеци примене закона разматрано је више од 20.000 случајева насиља јер су надлежни органи поступали и по у Упутству савета за борбу против насиља коју је формирала Влада Србије. То значи да се не разматрају само нови случајеви насиља, већ да тужилаштво разматра и пријаве које су подношене и пре ступања закона на снагу.
Циљ Закона о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу 1. јуна 2017. године је да на општи и јединствен начин уреди организацију и поступање државних органа и установа и тиме омогући делотворно спречавање насиља у породици и хитну и благовремену заштиту и подршку жртвама насиља у породици.
Портпаролка Центра за социјални рад у Новом Саду Тамара Ступар за “Дневник” појашњава да су за спречавање насиља у породици и пружању заштите жртвама породичног насиља одређеним овим законом надлежни полиција, јавна тужилаштва, судови опште надлежности и прекршајни судови, као надлежни органи и центри за социјални рад као установе.
У 2017. години, од 1. јануара до 5. децембра, на подручју Новог Сада пријављено је 897 случајева насиља и то 118 пријава за развод брака због насиља, 427 за злостављање деце и 352 за насиље над одраслим и старим лицима.Према структури врста насиља у прошлој години до 5. децембра пријављено је 952 случаја физичког насиља, 78 сексуалног и 1704 емоционалног насиља.
„Што се тиче самог поступка од суштинског значаја је пријава и препознавање насиља у породици. Центри за социјални рад дужни су да неодложно пријаве полицији или јавном тужиоцу свако сазнање о насиљу у породици. У даљем поступању надлежног полицијског службеника процењује се ризик. Пре окончања ризика надлежни полицијски службеник може да затражи мишљење Центра за социјални рад јер је у поступцима насиља именован у помоћни орган полиције“, каже Ступар и додаје да ако после процене ризика надлежни полицијски службеник установи непосредну опасност од насиља у породици доноси се наређење којим се изриче хитна мера.
Под хитним мерама се подразумевају: мера привременог удаљавања учиниоца из стана и мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву. Наређењем могу да се изрекну обе мере. Након тога, после пријема обавештења, процене ризика и наређења основни јавни тужилац вреднује процену полиције и уколико процени непосредну опасност дужан је да суду поднесе предлог да се хитна мера продужи у року од 24 часа. Трајање хитне мере коју изриче надлежни полицијски службеник траје 48 сати од уручења наређења, а суд може хитну меру продужити за још 30 дана.
„На подручју сваког Основног јавног тужилашта образована је група за координацију и сарадњу која разматра сваки случај насиља који није окончан правоснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве где треба да се пружи подршка и заштита жртвама од насиља у породици, израђује се индивидуални план заштите...“, истиче Тамара Ступар.
Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, на подручју Новог Сада и Сремских Карловаца, изречено је 1.243 мере, од тога 942 мере где су жене жртве и 301 где су лица мушког пола (у том броју највећи број је малолетне деце и остарелих лица).
„Према врсти изречене мере, за привремено удаљење учиниоца из стана полиција је изрекла 242 мере, а основни суд 192, док је меру привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој , полиција изрекла 438 мера, а суд 371 меру. Треба имати у виду да једно лице, жртва насиља може бити заштићена обема врстама хитних мера“, сазнајемо у Центру за социјални рад Нови Сад.
Дубравка Николић
