Тесли у част, жртвама у сећање: 80 година УН и опомена човечанству

Скуп је окупио 43 професора историје из Шпаније, а одржан је у част рођендана српског научника Николе Тесле, чија је породица током Другог светског рата изгубила чак 92 члана.

Скуп је започео минутом ћутања у знак сећања на све жртве нацизма. Главни говорник био је бивши министар спољних послова Северне Македоније и некадашњи председник Генералне скупштине УН, Срђан Керим. Он је указао на дубоку кризу глобалног система безбедности, упозоривши да су данашње међународне институције, пре свега УН, недовољно ефикасне у одговору на савремене изазове као што су ратови, климатске катастрофе, технолошки сукоби и геополитичка напетост између великих сила.

Керим је нагласио да „поредак у којем је моћ једино право“ стоји иза више од сто ратова у новијој историји, и да су међународне норме често изложене селективној примени. Позвао је на темељну реформу УН – како у вредносном, тако и у институционалном смислу – уз веће учешће Глобалног југа, младих и маргинализованих група.

Током скупа потписани су споразуми о сарадњи између Института „Диана Будисављевић“, Европског института за изучавање Холокауста и тоталитаризма (IECHT) и Европског центра за мир и развој УН Универзитета за мир. Том приликом, директор Института Гојко Рончевић Мраовић уручио је почасну грамату председнику IECHT-а Карлосу Васкезу, док је Милош Ацковић уручио књигу о страдању Рома у НДХ.

У част недавно преминулог ромског активисте и интелектуалца Драгољуба Ацковића, одржан је минут ћутања, а премијерно је приказан и документарни филм „Jasenovac oath kept“, норвешко-српско-израелске продукције.

Рончевић Мраовић подсетио је на обимне злочине над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, истичући да је Јасеновац био највећа „фабрика смрти“ на Балкану. Према различитим изворима, број жртава тог система логора креће се од неколико десетина до неколико стотина хиљада, а посебно је истакао страдање деце и православних свештеника.

На крају скупа, учесници су упутили снажну поруку да је борба за истину, правду и реформу међународног поретка предуслов трајног мира.