Очување културног наслеђа није само поштовање прошлости, већ спашавање вредности за будућност, речено је, између осталог, на другој Међународној конференцији „Културно наслеђе-одрживи начин’’, који је у организацији Института региона Европе, одржан јуче у Скупштини Војводине.
На конференцији која је намењена регионалним и локалним политичарима, члановима невладиног сектора, медијима и културним посленицима земаља овог региона, речено је да Европа активно помаже у пројектима који се односе на очување културне баштине у Србији, као и да је прекогранична сарадња одличан модел за очување културно-историјског наслеђа које не познаје границе.
- Културно наслеђе је веома важна вредност за регионе, градове, друштва и заједнице и наша је обавеза да га сачувамо за будуће генерације. Оно игра велику улогу у грађењу будућности Европе, а размена искустава земаља у региону јако је важна у том процесу – нагласио је председник Института региона Европе Франц Шаусбергер.
Шаусбергер је истакао и да је културно наслеђе Србије важно представити у свим земљама Европске уније, јер ће се за пријем наше земље у ЕУ морати позитивно изјаснити свих 27 земаља, а управо кутлурно наслеђе јесте један од адута ЕУ која је “уједињена у различитости”.
Председник Института региона посебно је издвојио Галерију Матице српске где је видео уметничку поставку изузетне вредности која може равноправно да парира музејима из Париза и Беча Он је рекао да је културно наслеђе изузето важно и за развој туризма и јачање економије. Салцбург, из ког долази Шозбергер, како је нагласио, данас живи од културног наслеђа и остварује значајне приходе од туризма.
Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор нагласио је да је петнаестогодишња сарадња са Институтом региона Европе допринела стварању амбијента отвореног дискурса када је реч о децентрализацији и прекограничној сарадњи, а да је очување културног наслеђа важан задатак људи који учествују у јавном и политичком животу.
Он је рекао да је очување културног наслеђа враћање коренима и да је давање том културном наслеђу нове димензије огроман задатак.
- С једне стране, имамо веома богато културно наслеђе на овом простору, не само у Војводини, већ и шире. Мислим да смо у протеклом периоду имали сужене или недовољне могућности и у објективном смислу и у односу на богатство тог културног наслеђа, тако да у том смислу имамо изузетно пуно задатака– оценио је Пастор.
Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, рекла је да је мешање народа и кутлура кроз историју Војводини оставило изузетно богато наслеђе. Тако је наслеђе касне антике концентрисано је у античком Сирмијуму који се налази на подручју данашње Сремске Митровице, а који је, у своје време, био један од четири најзначајнија центра великог Римског царства. Наслеђе средњег века, у свим његовим нијансама, најбоље симболизују тврђава и фрањевачки самостан у Бачу чија историја је уобличена у пројекат „Векови Бача“ и који се налази на Прелиминарној листи светске културне баштине Унеска.
За српски народ простор Војводине био је простор чувања и уобличавања националног и културног идентитета, што нам је, према речима Драгане Милошевић, у наслеђе оставило и раскош фрушкогорских манастира, од којих су неки, попут царске лавре Крушедола, старији од пет векова.
Навела је и Петроварадинску тврђаву, као врло изражен симбол војне архитектуре и једну од најочуванијих тврђава те врсте на тлу Европе, као и низ других објеката и споменика, укључујући и оне којима су обележени догађаји из бурног 20. века.
Подсетивши да је други ваљан разлог да управо Војводина и Нови Сад као њен административни центар буду домаћини ове конференције, Драгана Милошевић је рекла да је то наш однос према значају културног наслеђа и његовог очувања.
Учесницима конференције обратио се и члан Градског већа Новог Сада за културу Далибор Рожић, који је напоменуо да је град поносан на културну разноликост, али и на хармоничан суживот бројних нација које су овде заступљене.
– Традиционално настојимо да обезбедимо равноправне услове за очување националних идентитета свих људи који овде живе, али и да промовишемо вредности које су заједничке, универзалне и непролазне. Градска управа за културу подржава пројекте националних мањина који су усмерени на очување њихове традиције и културе, а својим деловањем подстиче и иницијативе за препознавање и истицање заједничког, европског наслеђа. Суштина пројекта Европске престонице културе 2021. године је управо у томе– нагласио је Далибор Рожић.
А. Савановић
